Србија неће мењати закон по налогу Хага

техничкој влади Ивица Дачић, и оценио да је сугестија Трибунала да се хитно измени закон о сарадњи с тим судом додатни покушај притиска на Србију.

– Законе доноси Скупштина, на предлог Владе, посланика, није предвиђено и није ми познато да Хашки трибунал може да предлаже законе. Нигде у свету то није могуће, па није могуће ни у Србији – рекао је Дачић на конференцији за новинаре.

Он је казао да је закон, који сада не одговара Хашком трибуналу, донет уз сарадњу са судом и са западним земљама, да су закони „међународно верификовани” и да нико није имао примедбу. – То је покушај даљих притисака на нашу земљу. Ми сигурно нећемо мењати законе зато што то тражи Хашки трибунал – рекао је Дачић.

Судско веће Хашког трибунала тражи да Србија под хитно промени своје законодавство да би било у складу с међународним обавезама, међу којима је и испуњење налога за хапшење и изручење Петра Јојића, Вјерице Радете и Јове Остојића, оптужених за непоштовање суда.

„Србија не може указивати на своје домаће законодавство да би оправдала непридржавање својих међународних обавеза. Ако српско домаће законодавство није у складу с међународним обавезама, оно мора под хитно да буде измењено тако да гарантује усклађеност с тим обавезама”, истиче се у одлуци којом се налаже Србији да испуњава своју обавезу у сарадњи с Трибуналом.

Судско веће Трибунала је у одлуци навело да Србија, након обавештења од 18. маја да је судија Вишег суда у Београду за претходни поступак закључио да по српском Закону о сарадњи с Хашким трибуналом нису испуњени услови за предају и хапшење радикала, није указала на то како ће та одлука утицати на њену обавезу да сарађује с Трибуналом. Виши суд је, наиме, закључио да постоји правна обавеза Републике Србије да испоручује само окривљене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човечности, што код радикала није случај јер се терете за непоштовање суда, односно утицање на сведоке у поступку против лидера СРС-а Војислава Шешеља.

Иако наводи да разуме став Србије да је исцрпла сва правна средства да би поступила по налогу Трибунала за изручење радикала и да више ништа у вези с тим не може да уради, Трибунал напомиње да је у основи тог случаја питање да ли је држава обавезна да сарађује с Трибуналом у свим случајевима или само оним који се тичу кршења међународног хуманитарног права.

Анализирајући члан 29 Статута Трибунала, судско веће је закључило да је Србија дужна да сарађује „по сваком захтеву за асистенцију”, па и у случају који се тиче непоштовања суда. Такође је напоменуто да, иако непоштовање суда није утврђено Статутом као кривично дело, пракса Трибунала „снажно утврђује” да се његова надлежност простире и на кривична дела непоштовања суда да се не би осујетила његова улога.

Судско веће је такође приметило да Србија у почетку није оспоравала надлежност Трибунала за случајеве непоштовања суда, као и да одлуке судије за претходни поступак и Вишег суда нису у складу с годинама сарадње између Србије и Трибунала, укључујући и питања као што су хапшење и изручење оптужених за непоштовање суда. Због тога је поновио свој захтев да Србија сваке две недеље доставља Трибуналу извештаје о корацима предузетим на испуњењу међународних обавеза и наредио да сарађује с Трибуналом „по свим питањима”.

Хашко тужилаштво је оптужило Вјерицу Радету, Јојића и Остојића да су вршили притисак на двојицу сведока Тужилаштва да сведоче у корист Шешеља, нудећи им противуслуге. Шешељ је у марту првостепеном пресудом Трибунала у Хагу ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протеривање Хрвата из Војводине.

Председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић оценио је да је сугестија Хашког трибунала да Србија хитно измени Закон о сарадњи с тим судом неуобичајена и да има сврху појачаног притиска.

– Захтев је неуобичајен с обзиром на то да нико до сада није доводио у питање наше законодавство које се односи на процесуирање ратних злочина и наш закон о сарадњи с Хашким трибуналом – рекао је Љајић.

Навео је да је цео тај предмет био у надлежности суда и да се ни Влада ни било који други државни орган нису могли мешати у рад правосуђа у конкретном случају.

– Када је суд донео одлуку која није у складу с очекивањима судског већа у Трибуналу, сада се тражи измена закона. У ранијим случајевима суд је поступао независно и није било никаквих захтева да се мења закон – рекао је Љајић.

Истакао је да и та иницијатива има сврху појачаног притиска и да верује да ће се тај притисак на Србију само појачавати.

Е. С. Х.

Фила: Измене може тражити Савет безбедности

– Хашки трибунал није неко ко би могао тражити од Србије да промени своје законодавство, већ то евентуално може Савет безбедности Уједињених нација – сматра угледни београдски адвоакт Тома Фила који је пред тим судом заступао више оптужених. – То може да тражи само Савет безбедности уколико се у оквиру тог тела постигне споразум да треба да мењамо Закон о сарадњи с Хашким трибналом.

Он је подсетио на то да је Хашки трибунал „само суд”, а да је Савет бездедности његов оснивач.