Спречена незаконитост

о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира на судијску функцију, предвиђеним актуелним Законом о судијама.

Уз одлуку о поништењу конкурса, Високи савет судства на својој интернет страници саопштава и то да је на седници одржаној у среду усвојен тај правилник, као и Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и критеријумима за предлагање кандидата за председника суда.

У делу јавности још раније је најављено да ће комисија Високог савета судства од понедељка почети да одржава прве разговоре с кандидатима за нове судије. То је изазвало бурну реакцију Алумни клуба Правосудне академије, из којег су указивали на то да, уместо да се први пут судије бирају по јасним, објективним критеријума, тај процес ће протећи чак мимо закона.

Сетом закона измењених још крајем прошле године, прописано је да се сви кандидати, сем полазника Правосудне академије који су завршили почетну обуку, тестирају на посебном испиту ВСС-а и Државног већа тужилаца да би била унапређена изборна пракса и на функције у правосуђу постављани најбољи кандидати. Полазници Правосудне академије који су завршили почетну обуку су у старту били изузети од полагања тог испита јер је Правосудна академија као додатан вид усавршавања правника с положеним правосудим испитом и основана 2009, да би од 2010. пријемним испитом селектовала и двогодишњим програмом. Закључно са завршним испитом, школовала је генерације будућих судија и тужилаца, што у пракси никада није поптуно заживело, иако је и то било прописано законом.

На позитивну дискриминацију Правосудне академије реаговало је Удружење судијских и тужилачких помоћника, оспоривши је пред Уставним судом, што је један од разлога због којих се и данас тражи „средње решење”, док правосуђе у Србији још увек није затворило поглавље реформе.

Када је реч о реформи правосуђа, она је део шире приче о повећању ефикасности институција, смањивању степена корупције и деполитизацији независних грана власти у државама с демократским уређењем, односно придруживања Европској унији. У оквиру тога, правосуђе је темељ владавине права и суштинске промене друштва, један од стубова Уговора о Европској унији, којим је та заједница дефинисана. У том контексту, питање правосуђа решава се путем поглавља 23, које је посебан изазов за све државе-кандидате. Скупштина Србије усвојила је 2013. Националну стратегију реформе праосуђа за период 2013–2018, а Влада и Акциони план за њено спровођење. Кључна начела су „независност, непристрасност и квалитет правде, стручност, одговорност и ефикасност”...

Као што је познато, све што је урађено или није (усклађено), и поред доступних фондова и ресурса додатно кошта пореске обвезнике, а поглавље 23 је још увек један од сталних предмета у извештајима Европске комисије када је реч о преговорима Србије о придруживању Европској унији.

И. Бурић