Смењен зато што је „узнемирио” ЈСО
почетком 21. века бавила истраживањем тог убиства. Он је пред Специјалним судом навео да је смењен након што је добио информацију да са Ћурувијиним убиством имају везе и припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) коју је хтео да провери.
По његовом сведочењу, од Зорана Поповића (медији пишу да је убијен пре неколико година у Јужној Америци) добио је информацију да су логистику у припреми убиства пружила два припадника ЈСО-а те да је од комаданта јединице Милорада Улемека Легије тражио да му омогући да их испита.
– До тога није дошло јер сам истог дана упозорен да сам узнемирио јединицу, а након неколико дана сам добио решење о премештају на друго радно место – рекао је Милановић.
Он сматра да је белешка о тој информацији уклоњена из државних архива.Претходно је на суђењу сведочио Милановићев колега из „Поскока” Златко Кесић, наводећи да припадницима те јединице није било дозвољено да узму изјаве од припадника Државне безбедности који су пратили Ћурувију, већ да су им они послали писане изјаве из којих није могло ништа битно да се закључи. Он је појаснио да су припадници ДБ-а узимали изјаве „сами од себе”.
Кесић рекао је и да није био ни близу тога да дође до података о томе ко је извршилац и налогодавац убиства. У „Поскок” га је, каже, позвао после петооктобарских промена, тадашњи коминистар полиције Божо Прелевић.За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, припадник тог центра Ратко Ромић и Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства. Радоњић и Ромић су у притвору од хапшења у јануару 2014. године. Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.
Радоњић и Марковић се терете за подстрекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство.По оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу у главу.Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти”. Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су биле просторије маркетинг-службе „Дневног телеграфа”.
( Танјуг –ФоНет)