Смањена накнада извршитеља за потраживања
Грађани који из било којег разлога нису измирили дугове па им на врата закуца судски извршитељ мораће да плате заборављени дуг, али ће им од почетка фебруара трошкови
које дају за поступак извршења бити нижи. До те промене је дошло јер је Министарство правде изменило Правилник о тарифама, наградама и накнадама трошкова за рад извршитеља, тако да су смањени износи накнаде која припада извршитељу за најниже износе потраживања, махом за комуналне услуге од физичких лица. Измене и допуне правилиника објављене су у петак у „Службеном гласнику”, а ступају на снагу осам дана од дана објављивања.
У појединим случајевима показало се да су трошкови које странка плаћа извршитељима виши од дуга, и то по неколико пута и зато су накнаде извршитељима за нижа потраживања смањене. Баш високе накнаде извршитељима често су биле и највећа препрека за измиривање обавеза
Извршитељи су већ израчунали да ће њихове услуге за дуг од 12.000 динара странка плаћати 2.100, уместо 4.200, колико ће то још бити ове седмице.
Колико су сами извршитељи задовољни поменутим изменама и појефтињењем властитог рада и напора? О томе извршитељ Александар Дуркулић из Новог Сада каже:
– Сматрам да ће тако наплата бити чак боља јер код нас влада општа беспарица – вели наш саговорник. – Што је сума мања, клијенти су пре у могућности да измире обавезе па су и сами на то спремни. Другим речима, данас је сигурна наплата само ако клијент има плату или пензију. Ако дође до тога да се дуг намирује продајом имовине, то иде врло тешко.
Дуркулић објашњава да пленидба имовине, а потом организовање продаје доноси нове трошкове. Често се догађа да се купац уопште не појави и да аукција пропадне. Тако се дуг само повећа, а шансе за наплату, по правилу, смање.
У потфолијима приватних судских извршитеља има разних ненаплаћених потраживања. Једна бранша ипак доминира. Дуркулић објашњава да чак 90 одсто предмета отпада на разне врсте комуналних дугова комуналним предузећима попут новосадске „Информатике”. Осим њих, ту су и дуговања за гас, струју. Честе странке приватним извршитељима су и водоводи, предузећа која брину о чистоћи, топлане. Предузетници и правна лица често нису у обједињеном систему рачуна. Зато се та предузећа код предузетника појављују појединачно.
Појефтињење, чија примена почиње од 1. фебруара, није једина промена која чека извршитеље ове године када су у питању тарифе. Тренутно су оне под лупом надлежних у Министарству, а нове би требало да буду усвојене за неколико месеци и да почну да се примењују од средине године.
Након промена, више се не би догађало да дужник плаћа већу накнаду извршитељу него што износи дуг. Извршитељи су тај проблем често решавали тако што су се одрицали своје накнаде да би наплатили дуг, посебно када су то радили за рачун клијента с којим су планирали сарадњу на дуге стазе. Јер повериоцима је битно да се дуг ефикасно наплати, а у политику тарифа не улазе.
Судски извршитељи, њих 234 колико их је тренутно у Србији, имају пуне руке посла. Претпрошле године прослеђено им је више од 700.000 неплаћених комуналних рачуна, а за тек минулу годину та бројка ће бити и већа.
– Нови пропис треба да обезбеди бољу заштиту дужника јер је ту било највише примедби, а и да појефтини поступак пошто ни ми више нећемо плаћати таксе државним органима за документацију – рекла је раније заменица председника Коморе приватних извршитеља Светлана Мандић.
Када поступак принудне наплате стигне у руке приватног судског извршитеља, он креће у реализацију дуга. Да би то остварио, од МУП-а тражи адресу дужника, од Народне банке, односно Регистра рачуна, податке о рачунима које дужник поседује, а од Службе катастра информације о непокретностима.
– Централна банка нам не наплаћује податке везане за Регистар рачуна које нам на захтев доставља, сли нам МУП наплаћује 300 динара за информације о пребавалишту или боравишту – објашњава Светлана Мандић. – Плаћамо и услуге Катастру. Осим тога, за прибављање тих докумената који су неопходни за извршење наплаћујемо и наш рад, то је око 1.000 динара за сваки документ и иде на терет дужника.
Д. Вујошевић
Застаревање комуналија
Дужници треба да знају да комунални дугови застаревају за годину дана, али само ако нема тужбе.
Будући закон, чија се примена очекује од јула, даје могућност двостепене жалбе, а у појединим случајевима и тростепене. Али пре него што се пресавије табак за жалбу и уопште стигне до извршитеља, није згорег за дужника да покуша да се договори с повериоцима. Многа предузећа су спремна на репорграме, а ако се може, те погодности треба искористити пре свега јер је јефтиније а и мање стресно од посете извршитеља и принудне наплате.