Синтетика преузима примат над кокаином и хероином

пре недељу дана стигла је и званична потрда о њеном присуству. Неки медији су чак објавили и списак корисника тог опасног наркотика.

У различитим полицијским акцијама на територији целе Србије у току прошле године, по незваничним подацима, заплењена је укупно 1,6 тона различитих врста дроге и више од 233.000 различитих врста синтетичких дрога. Полиција је пленила не само дрогу коју је пронашла у транспорту или уличној препродаји већ и ону произведену у илегалним лабораторијама на подручју државе.



У Србији се годишње само на хероин и синтетичке дроге потроши око 185 милиона евра. Око пола тоне хероина годишње заврши на улицама, а за трговину синтетичким дрогама, која је у изузетној експанзији, издваја се око 180 милиона евра годишње, предочавају у Међународном одбору за контролу наркотика у Бечу.



Када је реч о синтетичким дрогама, оне у Србију стижу из Пољске, Холандије и Украјине. Та дрога се много лакше шверцује од осталих и има много јаче ефекте, али уз мању цену, па је лако доступна младима. Због тога је у порасту продаја свих хемијски произведених дрога, додају у тој међународној институцији.



Анализа тржишта синтетичких дрога је отежана сталном појавом нових прекурсора и синтетичких дрога. То директно отежава и откривање криминалних група које се баве производњом и кријумчарењем синтетичких дрога, предочавају у МУП-у Србије.

Полиција наводи да је повећан и обим тзв. дизајнерских дрога, које настају променом молекуларне структуре већ познатих синтетичких дрога да би се избегла постојећа законска регулатива којом је прописана забрана психоактивних контролисаних супстанци, док су ефекти коришћења нових производа остали приближно исти.



Географски положај Србије омогућава да се део кријумчарене синтетичке дроге и прекурсори задрже на локалном тржишту, што повећава њену доступност. Индикатор актуелности централнобалканске руте је и повећање заплена синтетичких дрога и прекурсора у последњих пет година. Тенденција перманентног појављивања нових синтетичких дрога, тзв. дизајнерских дрога и компоненти за њихову производњу на светском нивоу, присутна је и на локалном тржишту у Србији, о чему говоре и подаци о израженом порасту броја нових забрањених синтетичких дрога и прекурсора у последњих пет година (са 125 на 558).



Локално тржиште синтетичких дрога у Србији снабдева се и илегалном производњом у земљи. Производња (амфетамин и метамфетамин) одвија се у изнајмљеним стамбеним и пословним објектима, а присутна је и тенденција измештања у руралне средине.

„Припадници организованих криминалних група које се баве производњом синтетичких дрога вешто прикривају нелегалне активности – легалном производњом друге робе. Они, такође, ангажују специјалисте из области хемијских наука који углавном нису из света криминала, већ лица која за новчану надокнаду обављају производњу и обучавају чланове организованих криминалних група за производњу синтетичких дрога”, навео је МУП Србије у студији о процени претњи од тешког и организованог криминала.



Врло често се појављују лица која нису хемичари нити поседују знања из области хемије, а едукују их чланови других нарко-банди. Повремено се као специјалисти појављују лица из земаља у окружењу, најчешће из Бугарске. Србија је једина земља на Балкану, изузев Бугарске, у којој је забележена производња амфетамина и метамфетамина. Организоване криминалне групе у производњи амфетамина у Србији најчешће користе методу познату под називом леуцкарт. Њу карактерише производња у кућним условима и то што се у већини случаја производи и БМК 43, (бензил-метил-кетон), који је основни прекурсор за производњу амфетамина.



Илегалне лабораторије за производњу метамфетамина су најчешће класификоване као тзв. кухињске лабораторије и у њима се користи врло доступна опрема, попут ватросталних посуда, грејних тела, стаклене кухињске опреме, пластичних кофа, канти и друго. Компоненте за БМК 43 су основни прекурсор за производњу амфетамина.

Организоване криминалне групе и криминалне групе произведену синтетичку дрогу складиште, а потом кријумчаре и дистрибуирају на илегална тржишта. За кријумчарење се користе курири, скривене шупљине превозних средстава и међународне пошиљке.



Организоване криминалне групе из Србије централнобалканском и севернобалканском рутом кријумчаре хероин и марихуану према Западној Европи и тако стечени профит улажу у куповину синтетичких дрога,  хемикалија и опреме за њихову производњу. За кријумчарење користе теретна и путничка возила (најчешће шупљине у конструкцији или посебно направљене бункере), а истим рутама, само у супротном смеру, кријумчаре синтетичке дроге и прекурсоре, које се потом дистрибуирају у Србији, за потребе локалног тржишта.



Организоване криминалне групе су мешовитог националног састава и чине их Срби, Црногорци, Турци, Бугари, Македонци и други, у зависности од земље порекла прекурсора, земље у којој се организује производња и тржишта на којима ће се вршити даља дистрибуција.



М. Бозокин

Таблета екстазија пет евра



На локалном тржишту таблета екстазија се нуди по три до пет евра у већим градовима (Београд и Нови Сад), до десет евра у мањим срединама, док се килограм амфетамин-сулфата нуди по 3.000 евра. Када је реч о старосној доби корисника амфетамина, у питању је мање од један одсто популација од 18 до 64 године, а учесталост конзумирања за месец дана износи 0,1одсто.