Сахрањен Стефан уз сузе и песму „Тихо ноћи”

Свима у Молу и оближњој Ади жао је изгубљеног младог живота.

Младић је из капеле испраћен на вечни починак у присуству родбине и житеља Мола, већином његових вршњака, уз сузе и песму „Тихо ноћи, моје злато спава”.

Новинарима није био дозвољен приступ на гробље, уз образложење да је оно у власништву Српске православне црквене општине у Молу, а и отац једног од другова покојног младића био је категоричан да су представници медија непожељни јер су углавном присутна малолетна деца.

Стефан Симић је извршио самоубиство, а као што смо већ писали, његово беживотно тело након дводневне портаге пронађено је у уторак касно после подне на обали Тисе код Мола. Младића су обешеног на грани тополе, код места где је некада саобраћала скела, пронашли његови другови.

Стефан је у веома скромним условима у кући без струје живео с мајком Маријом Симић, која је након трагичног догађаја изјавила да верује да је дигао руку на себе због немаштине и немогућности да се с њом изборе те да од надлежних није имала разумевање за проблеме. Због немаштине, Стефан је у трећем разреду напустио школовање за кувара у Бечеју јер није имао новца за месечну аутобуску карту, а у кући мајчиних родитеља, где је живео, струје нема већ 18 година.

Мајка је корисник социјалне помоћи, а у одсуству директорке Магдолне Апро Бакаи, у Центру за социјални рад општине Ада рекли су да нико нема овлашћење да било шта каже, нити да су упознати са случејем. У кабинету председника општине такође нису желели да коментаришу мајчине наводе, али кажу да немају сазнања о томе да се она обраћала за помоћ.

Весна Циврић из Канцеларији за смањење сиромаштва и Удуржењу грађана “Дуга” у Ади рекла је да они немају новца те да се младићева мајка Марија Симић њима обраћала пре осам или девет година. Весна Циврић је додала да се она није обраћала за једнократну помоћ, а да је у четвртак, када је вршена расподела гардеробе у Молу, узела понешто од понуђене робе те да су је, када је тражила савет за помоћ, упућивали на институције које имају новца.

М. Митровић