Прва пресуда у корист узбуњивача у Новом Саду

 која је због пријаве корупције код наплате паркинг-казни у Новом Саду трпела штетне последице, а изречено је и 12 привремених мера за враћање на старо радно место.

Ти подаци саопштени су на јучерашњем састанку представника Министарства правде, УСАИД-а, суда и портала „Пиштаљка”.

Владимир Радомировић из „Пиштаљке” описао је случај у Новом Саду, где је узбуњивач била Марија Беретка запослена у Градској инспекцији, која је била премештена на слабије плаћено радно место јер је открила да се, онима који имају утицај због функције или новца, казне изречене за непрописно паркирање скривају, односно не наплаћују.



– Пријавила је случај прво интерно па после и полицији – навео је Радомировић. – Када се обратила суду, судија је одбио привремену меру – да је врати на старо радно место, уз образложење да полиција није овлашћени орган за истраживање тог случаја. Међутим, после текста „Пиштаљке” о том случају, судија је променио став према узбуњивачу и донео првостепену пресуда којом је утврдио да је не само према Марији Беретки послодавац предузео штетну радњу.

По Радомировићевим речима, 12 привремених мера које су судови пружили узбуњивачима за протеклу годину је солидан број и значи да је Закон о заштити узбуњивача заживео. Међутим, како је навео, има случајева где су судови одбијали привремене мере уз врло чудна образложења.



– У случајевима када су одбијане, често се радило о великој организацији у којој узбуњивач ради, као што су државна предузећа или државни органи или велике приватне комапније – навео је Радомировић, не желећи да спекулише о томе да ли је у тим случајевима било притисака на суд.

По подацима који су представљени на састанку, у београдским судовима има више од 100 предмета покренутих по Закону о узбуњивачима, а у Нишу и Новом Саду по пет или шест.



Државни сектетар у Министарству правде Радомир Илић рекао је да Министарство не може бити незадовољно резултатима прве године примене закона, подсећајући на то да је то први закон у Србији који регулише судску заштиту запосленог који пријављује корупцију код послодавца. Он сматра да је потребно одређено време да би се догодила масовнија примена Закона и било више узбуњивача – да се људи осмеле да пријављују незаконитости, као и да се подигне свест о томе ко је узбуњивач, шта треба да уради, како да заштити себе и како да пријави корупцију.



Закон о заштити узбуњивача усвојен је у децембру 2014. године, а након што је 1.200 судија прошло обуку на Правосудној академији, у јуну 2015. почела је и његова примена. Први узбуњивач који је добио судску заштиту по том Закону био је Милош Крстић, који је открио корупцију у једној основној школи у Младеновцу. Он је враћен на посао одлуком Вишег суда у Београду.

( Танјуг )