Принудна наплата дугова мање кошта

Законом су уведени нови максимални износи које извршитељи могу наплатити грађанима и компанијама. Њиме су трошкови извршитеља смањени па ће то странкама донети мање трошкове.

Истовремено, поменути закон је укинуо паралелну надлежност судова и приватних извршитеља те пренео већи део овлашћења на приватне извршитеље, који су променили и име па се сада зову јавни извршитељи. Због тих промена сада има више предмета за које су они надлежни.

Док извршитељима и те како одговара повећање обима посла, са смањењем тарифа није тај случај. Због решења које је донео нови тарифни правилник, Комора извршитеља је оформила радну групу, а њихови захтеви и предлози биће познати почетком наредне седмице.

Тарифним правилником Министарство правде је смањило трошкове грађана по готово свим ставкама поступка. Највеће уштеде имаће дужници против којих је кренуо поступак принудне наплате. Наиме, извршитељи су дужницима за податке које су обезбеђивали из регистара МУП-а и НБС-а о њиховим рачунима и адреси да би брже добили податке о имовинском стању и могућностима наплате, наплаћивали 5.000 динара. Осим тога, сам документ о томе је до сада коштао 1.000 односно 2.000 динара, што је опет ишло на трошак странке. НБС и МУП сада податке достављају бесплатно.

Новим прописима одређено је да накнада за извршитеља током припреме поступка наплате буде мања. Рецимо, за накнаду по основу наплате комуналних дуговања минимално се извршитељу плаћало 3.000 динара, а сада је горња граница 2.640. За исти тип дуговања након обваљеног посла такозвана накнада за успешност поступка је била 3.660 динара, а сада је важећи износ 2.800.

Сви трошкови које извршитељ може наплатити сада су таксативно набројани. Зато се више неће догађати да се наплаћује накнада за поступке и радње који нису предвиђени. Донедавно су извршитељи те трошкове могли додавати по сопстевном нахођењу. Тако су, рецимо, приговоре и изјашњења грађана наплаћивали 1.000 динара. 

Пре поменутих измена укупни трошкови поступка које воде извршитељи нису били лимитирани ни законом а ни другим прописима, а сада је то промењено. Трошкови вођења поступка за правна лица и грађане могу бити највише 250.000 динара, а накнада за успешно обављен поступак наплате не сме прећи два милиона. Ти горњи лимити важе само за потраживања већа од два милиона евра. За наплату мањих дугова та сума је сада нижа од редовне судске таксе.

Процене говоре да ће дужници уштедети и до сто евра током принудне наплате. Међутим, код обичних комуналних спорова који не досежу више од неколико стотина евра уштеда ће бити неколико хиљада динара.

Пре 1. јула повериоци су могли да бирају између приватних и државних судских извршитеља. Од тада су приватни постали јавни, а у надлежности судова остали су само одређени поступци. То су одлуке везане за породично право, као, рецимо, виђање деце или насиље у породици, затим враћање запослених на радно место и поступци извршења обавеза везаних за чињење и трпљење, када се намеће забрана неког понашања. Све остало раде јавни извршитељи.

Д. Вујошевић

Смањује се и главница

Дужницима који чекају принудну наплату наруку иде и одлука НБС-а да смањи референтну каманту стопу на четири одсто. До сада је била 4,25 процената. Та стопа се примењује као затезна камата код нас, односно на сва новчана потраживања она се рачуна као камата на годишњем нивоу. Камата на дуг се рачуна до тренутка док се целокупан износ потраживања не наплати.