Правда спора, судови ослободе половину оптужених

као Светски дан борбе против трговине људима у циљу скретања пажње светске јавности на свеприсутност тог проблема. По званичним подацима и подацима „Астра СОС телефона”, у последњих неколико година жртве трговине људима у Србији су у највећем проценту, чак 92,5 одсто, домаће држављанке и држављани, који се експолоатишу пре свега интерно, на тетиторији Србије.

Велики проценат идентификованих жртава трговине људима су деца – прошле године она су чинила 60 одсто идентификованих. У 55 одсто случајева реч је о сексуалној екплоатацији, затим радној, принудној прошњи, принуди на вршење крвичних дела и принуди на брак. У првој половини ове године путем „Астра СОС телефона” примљено је више од 1.800 позива и идентификовано десет жртава различитих врста експлоатације.

Та невладина организација, која се бави заштитом жртава трговине људима, направила је анализу правосудне праксе у прошлој години, из које произлази да је просечна дужина трајања првостепених поступака, од подизања оптужнице против осумњичених до доношења првостепене пресуде, две године и четири месеца. Напомињу да је најдужи поступак трајао пет година, а најкраћи два месеца. Уочава се да је просечно трајање поступка готово пола године дуже него 2014. године.

Лане је, наводи се у анализи, примећен висок проценат ослобађајућих пресуда – у чак 52 одсто случајева. Осуђујућа пресуда донета је у 48 одсто случајева, што је мање у односу на 2014. годину. У погледу висине казни изречених за кривично дело трговине људима, највећем броју окривљених је одређена казна затвора од три до пет година – 84 одсто случајева, затим казна затвора до три године у пет одсто случајева, док је казна затвора преко пет година изречена у 11 одсто случајева. Просечна висина казне затвора за то кривично дело је 4,6 године. Највиша изречена појединчна казна била је осам година, док је најнижа казна затвора у трајању од две године.

Већина жртава трговине истакла је имовинскоправни захтев у кривичном поступку, али у свим случајевима суд их је упутио на парнични поступак, најчешће без посебног образложења или, у појединичним случајевима, с образложењем да не располаже захтевима који би пружили поуздан основ ни за делимично пресуђивање у кривичном поступку.

Сви ти подаци, сматрају у „Астри”, указују на то да у судским поступцима и даље изостаје приступ који би био оријентисан и на права жртава, услед чега се оне, које су у положају оштећених лица у поступку, и даље третирају као „извор” информација, односно података о кривичним делима. Такав приступ указује на то да, упркос извесном напретку и спровођењу едукација, и даље постоји неразумевање осетљивог положаја жртава трговине људима, што заједно с благом казненом политиком и њиховом немогућношћу да остваре компензацију за учињене повреде, доводи у питање степен остваривања њихових права.

Љ. Малешевић

Идентификовано 29 жртава

Центар за заштиту жртава трговине људима у првој половини ове године идентификовао је 29 жртава трафикинга. Од тог броја, у осам случајева радило се о транснационалној тргововини људима и у једном случају о страном држављану. У истом периоду примљене су 93 пријаве за идентификацију. Међу идентификованим жртвама трговине људима у пет случајева трговина је прекинута у фази врбовања. 

У првој половини године Центар за заштиту жртава трговине људима примио је 27 пријава сумње на трговину људима међу мигрантима. У само два случаја ради се о пријави која се односи на пунолетна лица, а у једном о девојчици. Већина пријављене деце су пореклом из Агванистана, док је само по једно дете из Пакистана и Сирије.