Ознака „службена тајна” пред Уставним судом

 којима је, како оцењује подносилац иницијативе, Савет за борбу против корупције, уведен нови степен тајности података с ознаком „службено“, који није предвиђен законом. 

Савет констатује да се, осим постојећих, Законом о тајности података прописаних степена тајности података: државна тајна, строго поверљиво, поверљиво и интерно, измењеном Уредбом о канцеларијском пословању органа државне управе, која је објављена у „Службеном гласнику“ од 6. маја ове године, у законом одређени систем тајности података, подзаконским актом уводи још један степен тајности – „службено“ – за чије одређивање не постоје јасни критеријуми.



За Савет је, како саопштава то независно тело, „спорно и доношење наведене Уредбе од Владе у техничком мандату јер то не спада у круг послова који су законски дозвољени техничкој Влади“.

У иницијативи се образлаже да је изменама Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе додата и „спорна одредба да се акти и предмети који садрже податке који нису одређени као тајни подаци, али који су по својој природи осетљиви и захтевају ограничену дистрибуцију, означавају ознаком ’службено’“.



„При том није дефинисано који подаци се могу третирати као осетљиви, ко одређује који су подаци осетљиви, и на кога је дистрибуција ограничена. Прописано је и да се даље руковање актима с том ознаком детаљније уређује Упуством о канцеларијском пословању и Уредбом о електронском канцеларијском пословању. Напомињемо да ни Уредба о електронском канцеларијском пословању органа државне управе, нити Упуство о канцеларијском пословању органа државне управе не уређују нити опште нити детаљно руковање актима с ознаком ’службено’“, пише у иницијативи за оцену уставности и законитости.



Савет за борбу против корупције сматра да „било које ограничење приступа информацијама на основу ознаке због осетљивости података, која није предвиђена Законом о тајности података, аутоматски представља кршење Устава и закона Републике Србије”.

„Тиме није само угрожено Уставом и законом гарантовано право на приступ информацијама од јавног значаја већ је омогућено да се прикрију информације од значаја за борбу против корупције”, наводи Савет.



„Одредбом члана 17 Закона о Влади прописано је да Влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове и не може доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.

„Одредбом члана 123, тачка 3, Устава прописано је да Влада доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона. Одредбом члана 51 Устава прописано је да свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја. Одредбом члана 195 Устава прописано је да сви подзаконски акти Републике Србије  морају бити сагласни закону.





„Одредбом члана 8, став 1, Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, прописано је да право на приступ информацијама од јавног значаја може бити ограничено само изузетно, ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљније повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу или закону.



„Одредбом члана 1 Закона о тајности података уређује се систем одређивања и заштите тајних података, и изричито се прецизира да је тај систем јединствен. Одредбом члана 8 тог закона прописано је да се као тајни податак може одредити податак од интереса за Републику Србију чијим би откривањем неовлашћеном лицу настала штета, ако је потреба заштите интереса Републике Србије претежнија од интереса за слободан приступ информацијама од јавног значаја. Ти подаци се нарочито односе на: националну безбедност Републике Србије, јавну безбедност, односно на одбрамбене, спољнополитичке, безбедносне и обавештајне послове органа јавне власти, затим, на односе Србије с другим државама.



Ј. Јаковљевић