Официри за везу против корупције

 које се односе на кривична дела против привреде, затим нови Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и тероризма, Закон о одузимању имовине стечене кривичним делом и Закон о сузбијању насиља у породици.

То је јуче на саветовању кривичара на Златибору изнео државни секретар у Министарству правде Србије Радомир Илић. Он је, међутим, додао да ће најављене измене ступити на снагу тек 15. марта 2018. године, с обзиром на низ припрема које треба учинити да би се нова законска решења могла применити. Предвиђено је, између осталог, да при тужилаштвима раде официри за везу и ударне групе за откривање случајева корупције, које ће формирати тужиоци. 



– Наш Кривични законик као да је мало заспао у прошлим временима, када је реч о кривичном делу злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 – рекао је Илић. – Увешћемо осам нових кривичних дела против привреде, која би требало да буду замена за застарела решења. Министарство правде је ипак одлучило да то дело и даље постоји, али да се примењује веома лимитирано. Тужилаштву ће бити остављена могућност да злоупотребу положаја одговорног лица користи само изузетно, будући да ће бити прописано нових осам кривичних дела.



Државани секретар је нагласио да се Тужилаштво убудуће неће бавити само најтежим облицима корупције, с великим износима мита, већ и случајевима ситније корупције, с мањим износима. Због тога ће Тужилаштво за организовани криминал имати проширену надлежност и четири посебна одељења – у Новом Саду, Београду, Нишу и Краљеву, које бити надлежно за подручје Апелационог суда у Крагујевцу. 

Практично, јавни тужилац ће имати своје официре за везу у државним органима и осниваће ударне групе за заједнички тимски рад на најтежим случајевима.



Професор Правног факултета у Београду др Милан Шкулић, говорећи о тужилачкој истрази и недостацима Законика о кривичном поступку, нагласио је да „код нас постоји свест у јавности о томе да је већ деценијама наша криминална политика нека врста рибарске мреже која хвата мале рибе а пропушта велике”. Он је истакао да је улога полиције у тужилачкој истрази превише пасивна и да, по правилу, само очекују налог тужиоца, а не баве се оперативним радом.



Саветовање на Златибору посвећено је теми „Европске интеграције и казнено законодавство”, посебно поглављу 23 у процесу преговарања с Европском унијом. Председник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу професор др Станко Бејатовић рекао је су поглавља 23 и 24 најактуелнија за целокупан процес преговарања. Отварају се прва а затварају последња, али да „ми то не радимо само ради европског пута Србије већ зато што је то услов да наша држава буде правна и да њено правосуђе буде ефикасно”. На том путу, како је нагласио др Бејатовић, битно је и одговарајуће образовање и специјализација кадрова који раде у правосуђу.



В. Савић