Одбрана тражи да сведоче Дачић, Тадић, Бајатовић...

пре више од седам година, у случају „Шарић“. 

Лазаревић је још на почетку поступка пред Специјалним судом у Београду одбацио оптужбе за наводно одавање полицијских података о мерама опсервације Дарка Шарића у периоду пре покретања званичне истраге, а јуче је најавио да неће изнети одбрану док се суд не изјасни о предлозима бранилаца за издвајање приложених доказа оптужбе за које сматрају да су незаконити.

– Нећу одговарати ни на питања учесника у поступку – рекао је Лазаревић, некадашњи шеф кабинета бившег министра полиције Ивице Дачића.

Пре тога је Лазаревићев адвокат Веран Зечар, износећи бројне предлоге, образлажио своје оцене о, како сматра, упитности комплетне аргументације оптужби, којој је супротставио тврдње одбране и материјале за њено потврђивање.   

– Лазаревић није одавао податке, нити је уопште знао за те податаке, нити су до њега долазили, нити би их икад одавао да је за њих и знао – казао је Зечар.

Више десетина доказа предложили су јуче браниоци свих окривљених у вези с различитим чињеницама.

Веран Зечар је предложио за сведока бившег министра полиције Ивицу Дачића. Адвокат Драган Плазинић, бранилац Радована Штрпца, предложио је за сведоке бившег председника Србије Бориса Тадића, бившу министарку правде Снежану Маловић, некадашњег државног секретара Слободана Хомена, бившег директора БИА Сашу Вукадиновића и директора „Србијагаса“ и функционера СПС-а Душана Бајатовића.        

Лазаревићев адвокат Зечер је предложио да се изведу као докази СМС поруке и имејл-преписка између Лазаревића и сада покојног Миодрага Микија Ракића, који је у том периоду био шеф кабинета председника Србије Тадића, координатор Савета за националну безбедност и координатор групе за истрагу у случају „Шарић”.

Осим тога, Зечар је предложио за доказ допис у којем је, како је рекао, бивша амбасадорка САД Мери Ворлик навела да је прогон Лазаревића „продукт унутрашњих трвења у МУП-у“.

Одређени доказни предлози које је изнео Зечар односили су се на кредибилитет заштићеног сведока Милета Јерковића, који је, како је навео адвокат, поступао као „прикривени иследник“, био „озвучен приликом конатаката с Радованом Штрпцем“. Зечар је предложио да се „доказима здруже и телефонски апарати који су одузети од Јерковића“.

– Кредибилитет сведока Јерковића је апсолутно споран – казао је Зечар.

Адвокат Плазинић је предложио да се као доказ изведе наредба за прислушкивање Радована Штрпца да би се утврдило, како је образложио, на које околности је та мера одређена. 

Браниоци су предложили за сведоке и поједине бивше службенике Агенције за приватизацију, као и да буду изведена документа о различитим чињеницама за које сматрају да су релевантне.  

Оптужба сумњичи Лазаревића да је у току 2008. и 2009. године, наводно, „у више наврата одавао поверљиве податке о спровођењу мера, посебних доказних радњи које представљају службену тајну у преткривичном поступку који је био у току против Дарка Шарића“.

Полицијском инспектору, бившем начелнику Службе за специјалне истражне методе у УКП МУП-а Србије Борису Гари оптужним предлогом је „стављено на терет да је, као руководилац Службе за специјалне истражне методе, неовлашћено пренео Лазаревићу податке до којих је Служба дошла спровођењем посебне доказне радње по наредби истражног судије“.

Адвокат Радован Штрбац, у то време правни заступник Дарка Шарића у различитим легалним пословима које је Шарић имао у Србији низ година, осумњичен је да је подстрекао Лазаревића на одавање службене тајне.

Поступком је обухваћен и бизнисмен Родољуб Радуловић, који је такође оптужен за подстреквање на одавање службене тајне, а будући да је у бекству, суди му се у одсуству.

Суђење се наставља 13. априла.

Ј. Јаковљевић

Једино Борис Гара најавио изношење одбране

Изношење целовите одбране најавио је једино окривљени Борис Гара, који је такође негирао оптужбе за кривично дело одавања службене тајне.

И окривљени адвокат Радован Штрбац до даљег остаје само при кратком изјашњењу којим је одбацио оптужбе за подстрекавање на одавање службене тајне јер сматра, како је образложила његова одбрана, да је у интересу истине и поступка у целини, да суд пре свега одлучи о доказним предлозима.