Од хрватских потерница стрепи 1.577 Срба

 оптужених и осуђених хрватског Државног тужилаштва, саопштио је Информационо-документациони центар „Веритас”.

У саопштењу, објављеном на сајту „Веритаса”, се наводи да је Јовић, који је слободе лишен на тиватском аеродрому, седми Србин ухапшен на подручју Црне Горе по хрватским потерницама, на основу којих је до сада у свету ухапшено 162 људи. Од тог броја укупно 54 је изручено Хрватској, након чега је против чак њих 20 поступак обустављен или је дело за које се терете преквалификовано из ратног злочина у оружану побуну, што има за последицу губитак обештећења за време проведено у притвору.



Од шесторо Срба ухапшених пре Јовића у Црној Гори и изручених Хрватској, двојица су амнестирана након преквалификације дела, једном је оптужница одбачена, један је осуђен на пет година затвора, а двојици, међу којима је генерал Борислав Ђукић, суђење је у току.

„Веритас” истиче да толики број обустављених поступака против лица с Интерполових потерница указује и на хрватску злоупотребу Интерпола. У саопштењу се наводи да Мирослава Јовића терете да је, заједно с Миланом Станојевићем, починио ратни злочин у септембру 1991. године на подручју Глине.



Станојевићу, који је Немачкој ухапшен у августу 2005. и екстрадиран у Хрватску, суђено је пред Жупанијским судом у Сиску, а заједно с њим и Јовићу у одсуству. Пресудом тог суда од 30. маја 2006. године обојица су проглашена кривим да су 3. септембра 1991. године у месту Горње Табориште, као припадници, како се истиче, „нелегалне јединице такозване РСК”, због наводне сарадње с оружаним формацијама Хрватске, из ватреног оружја усмртили Иванку Медвед, а њеном супругу Бранку нанели тешке и по живот опасне повреде. Због тога су обојица осуђени на казну затвора од по 15 година, а првостепену пресуду потврдио је и Врховни суд Хрватске у августу 2007.



Јовићево име, међутим, није на списку хрватског Државног тужилаштва од 1.577 имена осумњичених, оптужених и осуђених пред хрватским правосуђем за ратне злочине са стањем на дан 31. март 2013.Милан Станојевић још издржава казну у хрватском затвору Лепоглава. „Веритас” за сада не располаже информацијом о томе где је живео Мирослав Јовић после прогона из Хрватске.



Хрватски судови у последње две године готово свакодневно отварају нове истраге за ратне злочине јер та кривична дела никад не застаревају. Осумњичени се позива да се одазове суду, а уколико то не учини, за њим се најпре расписује локална потрага. Уколико осумњичени не буде нађен у Хрватској, њихов биро Интерпола расписује за њим међународну потерницу. На тај начин списак тражених Срба стално расте.



И док хрватски биро Интерпола убрзано додаје нове људе на листу најтраженијих бегунаца, за људима против којих су поступци обустављени потернице се спорије или никако не повлаче. Због тога Срби из Хрватске имају много разлога за опрез ако одлуче да крену у ту државу, али и било где у иностранство.



Председник Документационо-информативног центра „Веритас” у Београду Саво Штрбац истиче да због сумње да су починили ратне злочине, Хрватска трага за Србима у свим зонама Интерпола.– Сваки држављанин Србије који посумња да би се могао наћи на листи тражених треба да провери да ли је његово име на последњем списку који је доставила Хрватска, објављеном на веб-сајту Министарства правде или на нашем сајту – каже Саво Штрбац, и содаје да ће Хрватска ускоро доставити нови списак Срба тражених због ратних злочина, за који влада велико интересовање.



– Масовна производња истрага, оптужница и пресуда у одсуству има за циљ спречавање повратка Срба Крајишника – каже један од оптужених. – Запрепашћујући је ниво бахатости и ароганције у тим „фабрикатима”. Истина и докази нису битни, битна је само чињеница да су то документи једне државе, за које се очекује да их друге државе уваже као валидне, правно засноване документе.Он зна да је на листи и зато не путује нигде ван граница Србије. 



Да ли ће неко за ким је Хрватска расписала Интерполову потерницу бити задржан на граници или неће – никада се не зна. Било је много случајева да људи без проблема путују годинама, верујући да су хрватске потернице мртво слово на папиру, али и да задржавање зависи од расположења полицајца на граничном прелазу, као и од добре воље преподневне или поподневне смене.



Саво Штрбац истиче да би Интерполове потернице требало да буду тајне јер, ако су јавне, то је порука криминалцима – бежите што даље, мењајте лични опис...– Међутим, кад су у питању потернице у региону, посебно између Хрватске и Србије, на захтев УНХЦР-а сугерисано је да процеси за ратне злочине буду транспарентни да би били у функцији повратка.

Србија се у једном тренутку суочила с невероватним податком да је Хрватска процесуирала чак 21.000 Срба за оружану побуну, а око 3.600 за ратни злочин. Тако смо израчунали да од повратка у Хрватску страхује око 100.000 Срба, рачунајући и чланове породица. Лако се закључује да је у већини случајева реч о политичким потерницама. Србија и Хрватска зато размењују спискове процесуираних – вели Штрбац. 

Он наглашава да Хрватска олако пише оптужнице. То је показала досадашња пракса, а не жеља да се било чији злочини умање или негирају.

М. Бозокин

 

Показати зубе



– Оптужнице против Срба су заиста подизане некритички. Од 54 особе изручене Хрватској, поступак је обустављен против 18. Очекујемо још ослобађајућих пресуда. Мислим да би држава Србија требало да у преговорима са Загребом тражи ревизију тих оптужница – препоручује Штрбац.

Ако се држава чији је грађанин стављен на потерницу у року од месеца званично успротиви, Интерпол поништава потерницу.

Штрбац тврди да су највећи махери званичници БиХ, који одмах улажу протест. Србија је у једном тренутку расписала потерницу за 30 људи из Босне, али је Сарајево одмах реаговало и Србија се повукла.– То је доказ да су оптужнице олако писане – прича Штрбац.