Обрачун нарко-дилера?

да београдска полиција брзо и ефикасно реши тај случај.

– Полиција већ има нека сазнања – рекао је Стефановић на конференцији за новинаре, и објаснио да се ради о лицима из криминогене средине, као и да „постоје одређене информације зашто је дошло до тог случаја”.

– Наш посао је да радимо више, да се дешава што мање оваквих ситуација на улицама – истакао је Стефановић, и додао да од београдске полиције очекује више рада и напора, иако је статистика показала да је дошло до смањење стопе криминала.

– Нећемо бити задовољни док не будемо имали још боље резултате – поручио је Стефановић, наглашавајући да је раст цене дроге најбољи показатељ да је наркотика мање на улици, захваљујући добром раду полиције. – Људи питају – ако смо знали за њих, зашто нису ухапшени. Једна је ствар кад имате сазнања, а друга ствар су докази. Полиција мора, заједно с Тужилаштвом, да уложи много напора да пронађе доказе, а то није могуће у сваком случају. Негде има и грешака, а негде су ти људи опрезни и не дају да се дође до доказа. Ово јесте врх леденог брега, јер се превентивним радом реши велики број случајева, превентивно се врше хапшења и спречава извршење кривичних дела, али нека од њих се изврше. Наш је посао да радимо више да се што мање тога дешава на улици.

Министар је истакао да, за разлику од неких претходних година када је био „неупоредиво већи број убистава на улицама и када су људи страдали у препуним кафићима и ресторанима, то се данас, срећом не дешава”, те да постоји значајан пад криминалитета.

– Ја знам да за ове људе који су данас били на улици, који су уплашени, статистика није кључна ствар, људи хоће да имају осећај безбедности. То подразумева да радимо више и нећемо бити задовољни док год не будемо имали још ефикасније резултате – рекао је Стефановић. – Нарко-кланови на читавом Балкану пољуљани су озбиљним акцијама које се регионално спроводе и цена дроге расте зато што је има мање на улици. Мање је дроге на улици зато што је полиција заплењује – претходне године запленили смо 3,5 тоне. То је заиста озбиљна количина. Наравно да то повећава цену, чини лукративнијим бављење тим послом и ризици који су нарко-дилери спремни да преузму постају већи.



Једна особа теже је повређена данас у експлозији аутомобила у покрету у београдској општини Вождовац, у насељу „Браћа Јерковић”, док су две особе задобиле лакше повреде.

Мушкарац повређен у експлозији аутомобила на Вождовцу збринут је у Ургентном центру, оперисан је и у тешком је стању. Он је задобио повреде леве руке, а после експлозије у Ургентни центар је довезен приватним аутомобилом. Лакше су повређени мушкарац (36) и жена (55) који су били у возилу у близини аутомобила који је експлодирао, кажу у Хитној помоћи, а њихове повреде су саниране на месту експлозије.

У овој експлозији, како преносе медији, тешко је повређен И. Ћ. (21). Он је одраније познат полицији. Како преносе београдски медији, у питању је нарко-дилер који је већ неколико пута привођен због трговине наркотицима. Њега су, како се незванично сазнаје, већ два пута покушали да убију. Преживео је и трећи атентат, а тренутно је хоспитализован и указује му се хитна медицинска помоћ на ВМА.

Први атентат је био покушан на исти начин као и јуче – бомба је подментута у његов аутомобил. Тада је једва преживео. Други покушај је извршен из ватреног оружја, када је на ње-га пуцано, а он успео да преживи рафалну паљбу.

Он је највероватније праћен јер живи у близини места где се догодила несрећа.

У оквиру акције „Гром” у јануару 2014. године, полиција је претресла станове, куће и

возила најјачих играча у нарко-бизнису. Претресено је 28 локација, а међу њима су били и станови двојице припадника вождовачке екипе И. Ћ. и А. Ж.

Е. С. Х.

У Србији 10.000 стручњака за експлозив

Већина подметања експлозија под аутомобиле у Србији, познато је, дело је минера који су свој „занат” изучили у ратовима у бившој Југославији. Сваки војник који је током обуке имао прилике да види комплетирање спорогорећег штапина, врло лако може да од тог упаљача и парчета експлозива сачини направу која може да убије, рани жртву или направи материјалну штету. По ранијим информацијама из МУП-а Србије, у Србији живи око 10.000 стручњака за експлозив, од којих су 2.000-3.000 бивши полицајци, или припадници војних и паравојних формација. То, наравно, није непознато овдашњим мафијашким круговима који све чешће траже бомбашке услуге.

Међутим, само минирање нечијих кола је високоризичан посао. У јесен 2002, док је постављао бомбу испод „аудија А-6” у центру Београда, у ненаданој експлозији погинуо је Иван Контић из Будве. На сличан начин страдао је у главном граду у октобру 2009. и Страхиња Рашета, подмећући експлозив под yип свог ортака...

За први успешан напад подметањем експлозива у аутомобил узима се убиство Раде Међеда, власника тада највећих коцкарница у Србији. Бомба у његовом yипу активирана је 1994. даљинским управљачем узетим с дечјег аутомобила-играчке док се Међед укључивао у промет у Улици кнеза Милоша у Београду. Починиоци никад нису откривени.