Новија возила падну за трен, старија заврше у деловима

у земљи и у региону. Те групе су мобилне, линијски организоване, с тачно одређеним улогама чланова у групи (типовање, набавка и израда алата, крађа возила, одвожење возила, изнајмљивање гаража или радионица, пласирање украдених возила, израда фалсификованих докумената, набавка регистарских ознака). Због мобилности и добре повезаности тих група, расветљавање таквих кривичних дела је отежано. Извршиоци се удаљавају с лица места и одлазе на подручје других градова или напуштају територију Србије, често пре него што оштећени пријави крађу возила.

Због протока времена од тренутка извршења дела до проналаска возила често се не могу открити трагови подесни за идентификацију извршилаца. Недостатак софтверских решења код појединих апликација у смислу повезивања с електронским читачима регистарских ознака је од значаја за откривање и расветљавање тих кривичних дела.

У недавно објављеној студији МУП-а „Процена претњи од тешког и организованог криминала” указује се на то да су у Србији на мети крадљиваца углавном возила иностране производње: фолксваген, мерцедес, ауди, опел, рено, бе-ем-ве, пежо и шкода.

У последњих неколико година забележено је смањење броја крадених возила домаће производње. Возила се краду на различите начине, у зависности од марке и типа, старости, али и система заштите на самом возилу.

Организоване криминалне групе (ОКГ) су углавном специјализоване за крађу одређених типова возила и често сарађују с криминалним групама у земљи и у региону. Елемент организованости везан је првенствено за крађу возила иностраних произвођача новије производње, за шта је неопходна употреба савремених алата и уређаја, као и вештина за њихово коришћење.

За разлику од крађа возила старијег датума производње, где нису забележени нови начини извршења кривичних дела, приликом крађе возила новије генерације користе се специјални уређаји уз помоћ којих се декодира путни рачунар и мотор возила стартује за само неколико секунди. Возила се с лица места углавном одвозе алтернативним путевима, уз избегавање улица које су покривене сигурносним камерама, ауто-путева и наплатних рампи.

Уколико не поседују уређаје за откривање и ометање ГПС уређаја, извршиоци углавном одређено време остављају возила на јавном месту, након чега их одвозе ка земљама у окружењу и државама Југоисточне Европе.

Део крадених возила и мотоцикала продаје се у Србији, док се возила старије производње углавном расклапају и продају у деловима.

Лопови возила одвозе до радионице и гараже, где их растурају у делове или им прекуцавају бројеве шасије и мотора и продају помоћу унапред припремљене фалсификоване документације. У складу с развојем аутомобилске индустрије и увођењем нових физичких и електронских система заштите возила, начини извршења, али и средства која извршиоци користе приликом крађе моторних возила, све су савременији. Полиција упозорава на то да су се још пре две године у Србији појавили извршиоци који за крађу возила новијег датума користе специјални уређај који омогућава идентификацију, клонирање, копирање, тестирање и програмирање транспондера, тј. очитавање електронског кода, који се након тога учитава у бланко кључ на лицу места. На возилима која не користе класичан кључ, већ „старт–стоп“ дугме, читав процес је још лакши јер се након очитавања електронског кода возило стартује на самом уређају.

Криминалне групе из Србије моторна возила и мотоцикле велике вредности краду на територији ЕУ, након чега их кријумчаре и уз  фалсификована документа продају у Србији и земљама у окружењу.

Извршиоци бирају возила која немају уграђене савремене системе заштите од крађе и налазе се на местима погодним за извршење дела.

У студији се упозорава на то да ће Србија и даље бити транзитна земља за возила кријумчарена из Западне Европе, углавном ка земљама у окружењу, али и земља одредишта.

„Србија ће бити транзитна земља и одредиште за кријумчарене скупоцене мотоцикле, теретна моторна возила, аутобусе, грађевинске и радне машине из западноевропских земаља. У наредном периоду може се очекивати пораст броја крадених возила у Републици Србији, како ради продаје помоћу фалсификоване документације, тако и ради растављања и продаје резервних делова”, стоји у студији.

М. Бозокин

Легализовани алати за лоповлук

У претходном периоду савремени алати су кријумчарени у Србију из земаља у окружењу. Убрзо после измена законске регулативе која се односи на поседовање и давање на коришћење алата који могу бити средство за извршење кривичних дела, почела је њихова легална дистрибуција јер су означени као неопходни за рад ауто-механичара и могу се легално купити за износ од неколико стотина до неколико хиљада евра. Самим тим, савремени алати и уређаји су постали доступни широком броју лица. Они су једноставни за употребу, тако да корисницима (али и извршиоцима кривичних дела) није потребна посебна обука за руковање.