Нови Сад није уточиште за криминалце из Босне
Припадници полиције у Новом Саду ухапсили су држављанина Босне и Херцеговине З. Б. (35), за којим је била расписана међународна потерница због издржавања затворске казне у тој земљи.
Приликом хапшења, у Сремској Каменици, осумњичени је напао двојицу полицијских службеника и лакше их повредио, па ће против њега бити поднета кривична пријава за напад на службено лице у вршењу службене дужности.
З. Б. се терети и за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, јер је код њега и у кеси коју је одбацио непосредно пре хапшења пронађено око 50 грама праха за који се сумња да је кокаин. После саслушања, судија за претходни поступак одредио је осумњиченом екстрадициони притвор, наводи се у саопштењу полиције. Према сазнањима “Дневника”, он је, такође, имао намеру да провали у једну кућу на Татарском брду.
За последња два месеца ово је трећи држављанин БиХ који је ухапшен у Новом Саду. Пре њега, у највећем војвођанском граду лисице су стављене Сарајлији Сањину Сефићу, који је осумњичен да је 10. октобра у саобраћајној несрећи усмртио две девојке у Сарајеву, након чега је побегао. Ухапшен је два дана касније у Новом Саду, а против њега ће се водити кривични поступак пред Кантоналним судом у Сарајеву.
У Новом Саду је 30. новембра ухапшен и Младен Ждрале, звани Пата, из Источног Сарајева, кога Босна и Херцеговина тражи ради издржавања казне од 15 година затвора због убиства Милорада Тодоровића у кафани „Два бора” у сарајевском насељу Враца. Њему је, након саслушања у новосадском Вишем суду, одређен екстрадициони притвор до два месеца.
Како сазнајемо, Младен Ждрале је ухапшен у Улици Косте Рацина, на Новој Детелинари, где је неко време становао у изнајмљеном стану. Након што су га инспектори новосадске Криминалистичке полиције у цивилу пресрели, спроведен је у новосадску Полицијску управу, где му је потврђен идентитет, с обзиром на то да је за њим расписана међународна потерница.
Није реткост да после почињеног кривичног дела осумњичени или осуђени, док чекају да оду у затвор, побегну у иностранство. Држављани БиХ често беже у Србију, јер користе везе, сличне онима које последњих година примењују сви бегунци од суђења и затворске казне.
Бекства нису манир само за звучна имена подземља. Често су и они без кривичног досијеа, после првог злочина, доносили одлуку о бекству, а поготово ако у региону имају рођаке или пријатеље код којих могу да се сакрију.
Показало се, међутим, да уточиште у региону није ни сигурно ни дугорочно, јер ипак брзо буду откривени и ухапшени. Директор полиције Србије Владимир Ребић је недавно у Бањалуци, на конференцији за новинаре након седнице Одбора за безбедност Народне скупштине Републике Српске, предочио податак да је у последње три године с МУП-ом БиХ размењено више од 8.500 информација. – По потерницама Босне и Херцеговине, у Србији смо у последње три године ухапсили 42 особе, а у истом периоду је у БиХ ухапшено 27 држављана Србије – рекао је Ребић. – У поступцима екстрадиције из Србије у Босну и Херцеговину испоручене су 52 особе, док је из БиХ у Србију испоручено 23.
Пре нешто више од три године два министра правде Србије и БиХ потписали су Уговор о изручењу држављана оптужених и осуђених за кривична дела организованог криминала, корупције, прања новца и друга тешка кривична дела, чиме су заокружени сви видови правне сарадње између БиХ и Србије. Овим документом регулисана је екстрадиција не само страних држављана већ и сопствених држављана окривљених за кривична дела из домена организованог криминала, корупције и прања новца, за која је запрећена затворска казна од најмање четири године. Поред тога, документ предвиђа и изручење окривљених за тешка кривична дела, за која је предвиђена казна од 15 година или више.
Уговор садржи стандардна решења у погледу услова за изручење који се тичу висине казне због које се дозвољава изручење (прописана најмање једну годину, изречена најмање четири месеца). Тражи се обострана кажњивост кривичних дела, да није наступила застара кривичног гоњења, односно извршења казне, да особа већ није за исто дело осуђена, забрањује се изручење у случају амнестије.
Босна и Херцеговина је била једина земља бивше Југославије с којом Србија до 2013. није имала такав споразум.
М. Бозокин