Није дозвољено узимати правду у своје руке

а који ипак драстично указује на потребу озлојеђеног за правдом,на окупираност која може сломити појединца ако правда не стигне из система, не стигне  на време или не буде правична.

Посезање појединца за „узимањем правде у своје руке“, свесног да притом крши закон и можда извршава  кривично дело, у  јавности се неретко тумачи и као  својеврсна порука о нечијој немоћи и „пуцању“ услед оног што доживљава као неправду у  вези решавања неког свог случаја пред државним органима, најчешће кривичног или грађанског поступка пред судом. 

- Анархија је веома опасна. Није дозвољено узимати правду у своје руке без обзира колико се оштећени сматрали оштећенима невршењем или неспровођењем правде – каже бивши судија Врховног суда Србије Зоран Перовић, сада адвокат.

Оном ко „узимањем правде у своје руке“, изврши кривично дело то су, касније у судском процесу,  веома често отежавајуће околности, управо због тога што држава жели да спречи такве појаве. Мора да се поштује судска власт и други државни органи који су у систему задужени  за судску власт. 

Феномен такозваног узимања правде у своје руке, као друштена појава, ма колико су такви случајеви ретки, захтева, наводи Перовић, широку  анализу стручњака како из области кривичног права тако и социологије и других области друштвених наука.

- Што се тиче кривичног права, наравно да закони нису савршени јер су, да тако кажем, производ људске природе и у том смислу сваки онај који сматра да је оштећен кривичним делом има жељу да „узме правду у своје руке“. То је оно што бих назвао зов предака, атавистички зов предака, остатак од наших пра-пра-пра  предака, кад није било државе и када су људи решавали своје међусобне конфликтне односе, како су знали и умели, односно, онај ко је био јачи имао је и права. У суштини, право је сила државе претворена у  законе -каже Перовић.

Случајеви такозваног узимања правде у своје руке од стране појединца, неретко указују на слабе тачке система у примени закона и потврђују  принципе  да правда, не само што мора бити по параграфима,  већ и правична и праведна, једнако доступна свима, да  примена закона мора бити јединствена и да је важно да се правда не само врши већ и да се види. Указује, у крајњој линији, каже Перовић, на то колико је важна базична,  суштинска праведност друштва.

Што се тиче праксе, има различитих ситуација које у крајњем, обично показују да држава није на прави начин функционисала, рецимо, јер није до краја спровела неку своју одлуку и то што није у реду људи осете и онда узимају правду у своје руке, али некад и не чекајући или игноришући одлуке државних органа, које сматрају неправедним и у које не верују. 

- У скоро сваком предмету где се појављују или погинули у саобраћајним несрећама, или убијени, оштећени, рецимо родбина настрадалог, сматра да суд неће адекватно, благовремено, па можда ни правично и праведно донети одлуку. Увек се поставља питање везе, контаката, у крајњој линији увек се спомиње нешто што би се могло свести на мито и корупцију и људи су незадовољни зато што виде да држава не функционише. Чини ми се да у кривичном правосуђу сваким даном судови све слабије и слабије функицонишу, односно примењују право на начин који није адекватан - закључује бивши судија Перовић.

Судске одлуке морају да се поштују, а зашто се догађа да се и не поштују, морали би да одговоре социолози или други стручњаци који се баве проучавањем друштва, можда антрополози.

С друге стране, веома је важно да  се види да се правда врши, а то подразумева да о судским пресудама када буду правоснажне јавност буде информисана.

- Постуци треба да се воде ефикасно. Наравно, сваки проток времена знатно утиче на смањење квалитета правде, чак би се могло  рећи да правда губи на тежини - каже Зоран Перовић. 

Такође је недопустиво да се „суди“ по средствима јавног информисања, а чињеница је да се многи медији утркују у пласирњу информација, често непотпуних, нетачних, због којих се добија искривљена слика о стварности.

- Друштво - наглашава Перовић - мора да се позабави својом праведношћу. Потребно је да грађани имају поверење у судску власт.

Ј. Јаковљевић

Судске одлуке морају да буду правичне

- Правда и правичност је у традицији нашег народа. Судске пресуде морају да буду правичне, то бих ставио на прво место - истиче Зоран Перовић. - Судије треба да  буду ажурне,  да поступају колико је то могуће хитно у предметима где су осетљиве кривичне ствари, у којима се појављују оштећени родбина, отац и мајка којима је дете настрадало.

- Ономе ко је заинтересован  у кривичном поступку, тај поступак је најважнији на свету. Може да се повећава бруто друштвени производ, може да се ратује атомским оружјем, те људе то мање интересује од тога да се њихов конкретан случај реши пред надлежним државним органима. Надлежни државни органи  у свим тим ситуацијама морају да реагују хитно у складу са законским прописима.