Неке судије смењују, други одлазе својевољно

Разрешење председнице Првог основног суда у Београду Тање Шобат предложио је Високи савет судства, док су садашње председнице прекршајних судова у Крушевцу и Јагодини Дубравка Шокорац и Драгана Милетић разрешење затражиле на лични захтев, пошто су претходно поднеле оставку на ту функцију.

Предлози које је по та четири захтева донео надлежни скупштински Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, јуче су се нашли пред посланицима, с обзиром на то да, по Закону о судијама, одлуку о разрешењу председника суда доноси Народна скупштина.

Председница Прекршајног суда у Јагодини Драгана Милетић је поднела оставку на ту функцију 25. фебруара, а Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, на седници одржаној 26. фебруара, утврдио је предлог одлуке о престанку функције председнице тог суда и упутио да се разматра по хитној процедури. На истој седници Одбор је утврдио и предлог одлуке о престанку функције председнице Прекршајног суда у Крушевцу Дубравке Шокорац, а на основу оставке коју је поднела такође 25. фебруара. У односу на председницу Првог основног суда Београду Тању Шобат, скупштински Одбор за правосуђе је свој акт, како наводи у њему, донео на основу предлога који је Високи савет судства поднео након спроведеног поступка ради утврђивања постојања разлога за разрешење у вези с вршењем обавеза из области послова судске управе. У образложењу је наведно: „Високи савет судства је одлуком од 19. фебруара, коју је доставио Народној скупштини, усвојио предлог министра правде од 10. септембра 2015. за покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење функције председнице Првог основног суда у Београду Тање Шобат, и утврдио постојање разлога за разрешење функције због кршења обавеза уставновљених прописима за обављање послова судске управе“.

Прецизирано је да је реч о разлозима у смислу одредаба Закона о уређењу судова којима је дефинисано: „Председник суда представља суд, руководи судском управом и одговоран је за правилан и благовремен рад суда, обезбеђује законитост, ред и тачност у суду, налаже отклањање неправилности и спречава одуговлачење у раду, одређује браниоце по службеној дужности по азбучном реду с листе адвоката које доставља адвокатска комора, стара се о одржавању независности судија и угледу суда и врши друге послове одређене законом и Судским пословником”.

Хитност одлучивања о предлозима је образложена потребом да се, ради неометаног функционисања суда, омогући Високом савету судства да  што пре спроведе поступак за избор кандидата за председника та четири суда.

Иначе, недавно је на основу одлуке Високог савета судстава од 2. новембра 2015, разрешена председница  Основног суда у Ваљеву судија Љиљана Карић.   

Подсетимо, у другој половини прошлог месеца Високи савет судства разрешио је судију Владимира Вучинића функције на његов лични захтев. Судија Вучинић је свој захтев за разрешење образложио жељом да почне да се бави адвокатуром.

Вучинић је радио у Посебном одељењу Вишег суда у Београду за организовани криминал, чији је био и председник, а по годишњем распореду послова, ове године је враћен у редовно кривично одељење тог суда. Он је познат по случају „Мишковић”, због којег је трпео и дисциплинске мере Високог савета судства јер је јавно коментарисао неке своје одлуке у том случају.

Високи савет судства разрешио је средином прошлог месеца и судију Прекршајног суда у Чачку Миодрага Плазинића због тога што је покушао да сакрије 33 извршна предмета да би застарели, потврђено је Тањугу у том највишем судском органу. Он је разрешен због тешког дисциплинског прекршаја из Закона о судијама зато што је „неоправдано одуговлачио поступак извршења у предметима којима је као извршни судија био задужен годишњим распоредом предмета за 2014. годину”.

Одлука о разрешењу судије Плазинића још није правоснажна, пошто он има право да се жали. Наиме, Високи савет судства донео је првостепену одлуку о разрешењу функције, на коју Плазинић има право на приговор у року од 15 дана од дана пријема Одлуке, наводи се у информацији ВШ-а.

Ј. Ј. – М. Б.

Милошевић: Синдикат није тражио разрешење Тање Шобат

Председница  Синдиката правосуђа Србије Слађанка Милошевић изјавила је јуче за „Дневник” да тај синдикат нема сазнања о томе који је разлог наведен у предлогу Високог савета судства, поднетом Скупштини за разрешење Тање Шобат с функције председнице Првог основног суда у Београду. 

– Знам да ми као синдикат нисмо тражили њено разрешење јер никада до сада нисмо кадровали, барем што се тиче председника судова или јавних тужилаца, сматрајући да су сви они огледало оних који их бирају и постављају на те функције – казала је Слађанка Милошевић. – Ми јесмо имали одређене примедбе на нека њена решења и одлуке и због тога смо се жалили Управној инспекцији. Али, да ли је само то разлог, заиста не бих знала да кажем. Мислим да је у питању нешто друго, можда и озбиљније, што има везе с њеним обављањем функције председника суда који је задужен за управљање судском управом. То уопште не повезујем с политиком и сигурно с тим нема никакве везе.