Неистине из записника и решења АКВ на суду

Он тужи АКВ јер му је 2005. године,  када је председник тог тела био Слободан Бељански, одбио захтев за упис у Именик адвоката, с образложењем да „није достојан бављења адвокатуром због његовог ранијег понашања током обављања професионалне делатности”.

Мали је претходно, од 1989. до 2001. године, био виши и окружни јавни тужилац у Новом Саду. Након што му је 2002. године престала функција окружног јавног тужиоца, Адвокатској комори Војводине је 12. августа 2005. поднео захтев  за упис у Именик адвоката и приложио документацију прописану законом.



Након тога, АКВ је, сходно процедури, затражио и 12. септембра добио мишљење Основне организације адвоката Новог Сада. На основу тог документа, Управни одбор АКВ је 3. децембра 2005. одбио захтев Миодрага Малог да га прими у своје редове. У решењу којим се одбија пријем је надевено да „поступци кандидата из његовог досадашњег рада не дају основа за уверење да ће се у обављању адвокатске делатности придржавати закона, Статута адвокатске коморе и Кодекса професионалне етике адвоката”.



Шта је Основна организација адвоката Новог Сада пре више од 11 година навела као грехе Миодрага Малог? На „листи грехова” је однос Миодрага Малог према организацији „Отпор”. Он је, како је наведено у записнику, „јавно износио став да се ради о терористичкој организацији, као и својим директним учешћем у предмету убиства Бошка Перошевића у којем је лично заступао опужбу, те у којем није предложио неуропсихијатријско вештачење оптуженог, а које нечињење је било срачунато да се одржи постојање умишљаја, а који умишљај код оптуженог је требало посебно да подржи теорију о учешћу ’Опора’, односно опозиционих странака у убиству Бошка Перошевића”.



На терет му се ставља и да је као окружни тужилац издавао изричите наредбе свим заменицима тужилаца да се тужиоци у предметима у којима је одређен притвор и дата сагласност истражном судији за укидање притвора не изјашњавају до законског истека притвора, односно до слања предмета у веће, уз директно непоштовање закона на функцији окружног тужиоца, чиме је директно кршен стари Закон о кривичном поступку и стварана посредна штета код свих притвора који су неосновано одређивани због дужине трајања.



– Све су то неистине и плод незнања и непознавања чињеница као и резултат политичког реваншизма – истиче за „Дневник” Миодраг Мали. – Уосталом, о таквим дисквалификацијама је реч и када су у питању остали наводи из решења и записника. Предмет је пред Вишим судом у Новом Саду. и на њему су промењене три судије. Немам намеру да постанем адвокат, већ само да суд донесе пресуду по основу захтева за утврђење да су тврдње изнете у записнику са седница Основнве организације адвоката Новог Сада и као и решењу Адвокатске коморе Војводине из 2005. године неистините. Ти записници садрже бројне неистине, дисквалификације, произвољне и ничим  утемељене констатације без доказа, произвољне тврдње, дискиминаторске поступке као и кршење основних, Уставом загарантованих, права.



Поводом те тужбе, суд је одржао расправу, при чему остаје нејасно зашто је суд одбио да као сведоке саслуша републичку јавну тужитељицу Загорку Доловац и њеног заменика Ђорђа Остојића, поготово што су предложени за сведоке на околности достојности у професионалном смислу за тужиоца Миодрага Малог.



Адвокатска комора Војводине оспорава тужбени захтев и тражи да тужилац плати парничне трошкове.Наредно рочиште заказао је за 1. фебруар.

М. Бозокин

 

Улога идејно-политичке диференцијације СКЈ



Несуђене колеге Модрагу Малом замерају да је учествовао у идејно-политичкој диференцијацији (спроведена у СКЈ после „јогурт-револуције” у Војводини 1988) због амандмана на Устав Србије, односно да је због његових ставова функција разрешено 22 судије и тужилаца у Окружном и Општинском суду и тужилаштвима у Новом Саду.



– Не знам какве везе имају идејно-политичка диференцијација 1988. у Савезу комуниста и избори за носиоце правосудних функција 1992. године. Идејно-полиичка диференцијација заправо је била диференцијација унутар Савеза комуниста Србије. Основ за њу су били амандмани на Устав Србије којим се мења статус АП Војводине и укида Устав АПВ. Моји ставови ни тада, а ни сада по том питању нису спорни. У то време само био судија Вишег суда у Новом Саду. Своје ставове, као и други чланови Савеза комуниста, износио сам на партијским састанцима, који су имали још једну компоненту, такозвану радну диференцијацију – истиче Миодраг Мали.