Наташа Плавшић уместо Вање Родић

и уместо ње за вршиоца дужности именовала Наташу Плавшић.

За заступницу Србије пред судом у Стразбуру Вања Родић именована је 28. новембра 2013. године. Њен мандат, како је објављено на сајту Владе Србије, престао је 2. јануара ове године.

Иначе, од почетка године заступање Србије пред Европским судом за људска права преузело је Јавно правобранилаштво. Дочекало га је око 2.700 представки против Србије. Број представки против наше државе драстично је опао у односу на почетак 2015. године, када их је било чак 11.000.

Јавно правобранилаштво, по објашњењу Министарства правде, затекло је у Европском суду за људска права 92 предмета против Србије која су у фази заступања, а која обухватају 1.276 представки. Од тога, како се објашњава, неки предмети се односе на више десетина лица и већином су везани за дуговања предузећа с већинским друштвеним капиталом. Такође, преузимају и донете пресуде за 1.170 лица које треба извршити, а које се односе на одлуке због дуговања већински друштвених предузећа радницима.

Помоћница министра правде у Сектору за заступање Србије пред Европским судом за људска права Вања Родић, која је то била до пре неколико дана, објашњавала је да постоје четири групе предмета које је Стразбур обавезао Србију да испуни, а чије извршење надзире Комитет министара Савета Европе. Међу њима је и решавање питања такозваних косовских пензија, несталих беба и старе девизне штедње.

Грађани Србије су, иначе, међу првима у Европи по броју предмета у Европском суду за људска права. У 2014. години том суду обратило се 11.490 наших држављана, а лане 11.427. Пракса је показала да Европски суд за људска права у већини случајева одбацује приспеле тужбе уз образложење да нису допуштене по разним основама.

Током прошле године пресуђено је у свега 35 случајева за предмете из ранијих година, а тренутно се обрађује 545 тужби српских грађана. На смањење боја представки на почетку ове године у односу на почетак прошле утицала је и одлука Европског суда за људска права о одбацивању чак 5.000 представки које су се односиле на случај ратних дневница.

У Европском суду за људска права строго пазе на формалности и довољно је да се тужба поднесе са закашњењем или да се грађани нису обратили свим надлежним правосудним институцијама у Србији па да она буде одбачена. Већину предмета из Србије Стразбур је одбацио баш из тих формалних разлога.

Љ. М.