Насилници не бирају ни оружје ни метод

окривљеног на Грбавици, у Љермонтовој улици 2. Осумњичени се није опирао хапшењу и, како сазнајемо, признао је у службеним просторијама да је извршио то дело. Покојна Мерима Р. је била позната органима гоњења по прекршајима који се везују за бављења проституцијом. Осумњичени за овај злочин је већ био у затвору због убиства девојке, а по свој прилици се више месеци забављао с несрећом Меримом.

Иначе, за мање од годину дана, уз ово убиство, на подручју новосадске полиције забележена су и два смртна случаја девојака због предозирања наркотицима, а које се доводе у везу с пружањем сексуалних услуга за новац. Такође, није реткост да сексуалне раднице бивају претучене, али се не усуђују то да пријаве. Подсетимо, између осталих, пажњу јавности је привукао својевремено и случај од пре неколико година кад је у шумарку према Каћкој петљи на излазу из Новог Сада пронађено тело Београђанке Марице Н. (33), која се бавила проституцијом. Убрзо је пронађен осумњичени за убиство, који је био корисник њених услуга, али је такође био познат и у казненој евиденцији.



– Проституција је међу делима за које је обавезан затвор. Често је реч о повратницама које су одрасле на маргинама друштва. Најчешће имају од 18 до 40 година, али има и малолетница. Неретко нам кажу: “Немој само (максималних) 60 дана, дај 15 па да идемо – каже за “Дневник” председник новосадског Прекршајног суда мр Каменко Козарски.По његовим речима, свесне су шта су урадиле и шта их чека.



– Понекад имамо проблема с онима које упадну у наркоманску кризу, па стога морамо да зовемо Хитну помоћ. Оне обично нису на адресама на којима су пријављене, па је у тим случајевима неминовно, након што их полиција приведе, а кад су докази чврсти, изрицање затворске казне, после чега одмах иду на одслужење у Пожаревац– додаје Козарски



У полицији тврде да је мање проститутки у Новом Саду због појачаних акција на сузбијању ових прекршаја, али и због казнене политике. Истичу да у последње време нема новорегрутованих међу онима којима пишу пријаве. Ипак, не постоје прецизни подаци о броју проститутки, нарочито због раширене понуде разних врста масажа, које често представљају параван за друге врсте услуга. Није згорег подсетити и да су се раније овдашњим ноћним клубовима нудиле прелепе Украјинке, Рускиње и Молдавке, а данас су то махом девојке „из комшилука“.



Цене ових услуга доста говоре о распрострањености проституције, с обзиром на то да се за пола сата провода обично тражи од 10 до 50 евра. Често се одобравају и „попусти”, па чак и „црта” за сталне муштерије. Клијентела долази из свих структура друштва, од младих спортиста, које ове услуге користе из чисте забаве и како кажу - практичности, преко функционера и директора којим је већ то прешло у навику, па све до оних који не могу или не умеју на други начин да задовоље своје сексуалне нагоне.



Према месту и методу рада издвајају се четири врсте продавачица љубави, од којих су најуочљивије уличне, које се крећу дуж фреквентних путева. У другој групи су девојке које раде у неформалним јавним кућама, где су донекле безбедносно и здравствено заштићене, док су у трећој групи такозване кол-герле, које по позиву и препоруци раде по хотелима, мотелима и изнајмљеним становима. Највиша класа протитутки долази из редова тзв. пословне пратње, где се ангажују веома атрактивне девојке или старлете. Међу њима има и оних с факултетским дипломама, које после дневних „друштвених” обавеза одлучују да пословни однос са послодавцем који их ангажује као пратњу заврше сексом - наравно, за замашан износ.



Како код нас не постоји закон којим се штите права оваквих дама, оне су практично препуштене криминалцима у руке, због чега се најстарији занат често везује за трговину људима. По слову теорије трговина људима има за циљ експлоатацију оштећеног принудом на рад, просјачење, вршење кривичних дела, али и сексуалну експлоатацију, што је и најчешћи случај.



– Критична занимања за трговину људима су модели, го-го играчице и манекенке које су населе на лепе приче окривљених, с којима понекад уђу и у емотивну везу. А један од видова сексуалне експлоатације је принудна проституција, што представља додирну тачку између кривичног дела трговине људима и прекршаја проституције. Јер, у првом случају лица која се одају проституцији то чине под принудом почиониоца кривичног дела трговине људима – објашњава за наш лист Синиша Хргић, начелник одељења за сузбијање трговине људима у новосадској Полицијској управи која већ годинама има највећи број решених случајева поменутог дела.



Миша Вујачић

Продавање љубави уз сагласност партнера

Командир Полицијске испоставе на Клиси Марина Црнчевић каже за наш лист да у акцијама код Каћке петље често затичу девојке између 17 и 35 година, од којих су око половина њих повратнице у прекршајима проституције. Наша саговорница каже да међу њима има и оних које имају децу и брачне партнере, који знају и подржавају то што њихове животне сапутнице раде - јер од тога имају материјалну корист. „Осумњичене или немају школу или имају тек неколико завршених разреда, а понекад поседују и средњошколско образовање. Немају радно време, већ покушавају да раде по цео дан и ноћ, без обзира на то да ли имају макроа или не”, наводи Црнчевићева.