Наредба за привођење одсад важи у целој Србији

може му одредити задржавање до 24 часа. То је, између осталог, предвиђено изменама и допунама Закона о прекршајима из 2014. које су ступиле на снагу.

Наиме, наредба суда за привођење осумњиченог до сада је важила само на територији полицијске управе где окривљени или сведок у поступку живе, указао је у изјави за Танјуг портпарол Прекршајног апелационог суда Александар Илић.

– Ако сте живели на Звездари у Београду, тражила вас је полиција са Звездаре, сада ће МУП имати законску могућност да распише потрагу за лицем за које је суд издао наредбу за довођење и она ће важити на територији целе Републике Србије – указао је Илић, напомињући да наредба практично постаје „потерница”.

Наредбу за привођење суд може издати ако је окривљени у бекству или постоје друге околности које указују на то да он очигледно избегава довођење по издатој нареби.

– На основу те наредбе постоји могућност да полиција распише потрагу и онда она важи на територији целе Србије. Када лице буде пронађено, полиција га може задржати највише 24 часа од часа када је пронађено – навео је Илић, и појаснио да се те ситуације могу јавити ако лице буде приведено у току ноћи или после истека радног времена суда, те да привођење не би било могуће јер суд не ради.

Илић је апеловао на грађане да примају судске позиве јер на тај начин неће ризиковати да их полицијски службеници приводе.

Портпарол Прекршајног апелационог суда је рекао да је изменама закона предвиђено и издавање оверене фотокопије прекршајног налога у случају да се изгуби. То ће бити могуће на захтев суда, или лица ком је издат прекршајни налог.

– Измене закона предвиђају и увођење фиксних износа новчаних казни за физичка и одговорна лица и правна лица. Тај износ се повећава с 1.000 до 50.000 динара, за предузетнике 5.000 до 150.000 динара, а за правна лица од 10.000 до 300.000 динара – указао је Илић. – Тако више неће бити могуће да се неки прекршај кажњава у Суботици с 5.000 динара, а у Лесковцу с 10.000, или у Нишу с 15.000, већ ће сви моћи да се крећу у оквирима који су прописани законом. Закон даје могућност да се убудуће прекшајни налог издаје и у електронској форми, и то ће бити регулисано законом који уређује електронску документацију. Такође, споразум о признавању прекршаја може се закључити и доставити суду до доношења првостепене одлуке. Та допуна је предложена да се не би створио погрешан утисак да је у поступку закључења споразума о признању прекршаја неопходно да окривљени има браниоца.

Он је истакао да ни у једном прекшајном поступку не постоји обавезна одбрана. Одлука суда о споразуму о признању прекршаја доставља се овлашћеном подносиоцу захтева и окривљеном, односно браниоцу ако га има, и није потребно да се заказује посебно рочиште тим поводом.

Илић је истакао да се посебним законом може предвидети и привремено ускраћивање и важност других дозвола и докумената до испуњења обавеза према прекршајном суду.

– Прецизирано је која се документа и дозволе могу привремено ускратити грађанима, и углавном се ради о документима која не садрже лична својства – навео је Илић. – Лична карта, извод из матичне књиге рођених, држављанства и здравствена књижица се не могу ускраћивати, али права на друга документа, попут грађевинских дозвола, возачке и саобраћајне дозволе, дозволе за поседовање оружја, као и разне потврде које грађани ваде, биће им ускраћена док не регулишу своје обавезе према суду.

Он је указао на то да, иако је било предлога, рок застарелости за прекршаје није продужен.

Е. С. Х.

Поштар само двапут на вратима

Још једна битна измена Закона о прекршајима се односи на доставу судских писмена. Наиме, суд више неће безброј пута слати грађанима судска писмена већ ће то уради највише два пута.

– Након другог враћеног неурученог писмена, суд ће преко надлежне полицијске станице тражити потврду пребивалишта. По добијању тог документа, суд ће моћи на огласној табли да истакне позив за окривљеног и сматраће се да је позив уредно уручен, а окривљени уредно позван. Због тога је у интересу грађана да примају судске позиве – нагласио је портпарол Прекршајног апелационог суда Александар Илић.