На оптужници 40 држављана Србије

у раздобљу од јуна 1991. до краја 1993. године. Међу оптуженима су Стево П., који је био надређен осталим стражарима, надзорник страже и начелник безбедности Окружног затвора у Книну Илија Т., стражар Ратко Г., надзорник страже Јово О., начелник службе осигурања Јовица Н., Ђуро Б., кога терете да је убио ратног заробљеника... преноси загребачки портал „Индекс.хр”.

У оптужници се наводи да су окривљени физички и психички мучили и злостављали цивиле и заробљене припаднике ХВ-а и полиције ХВО-а тако да су оштећени задобили вишеструке тешке телесне повреде с последицом трајно нарушеног здравља. Од повреда су преминула четири затвореника.

Заробљене припаднике хрватске полиције су, како наводи хрватски портал, током 1991. године физички и психички злостављали тако што су их на ходнику тукли разним предметима, кундацима, палицама, ногама и рукама, везивали су их жицом за тестисе и вукли, претили да ће их убити и бацити у јаме, дозвољавали су и цивилима и припадницима војске САО Крајине да слободно улазе у затвор и муче заробљенике.

Наводи се и да су током 1992. године у затвор доведени припадници ХВО-а заробљени код Купреса. И њих су тукли, а од задобијених повреда крајем априла 1992. године преминуо је један од заробљеника. Окривљени се терете да су малтретирали хрватске војнике доведене у затвор током 1993. године.

Седам окривљених оптужено је и за малтретирање затвореника у војном затвору смештеном у касарни „Бошко Жуни”, званом Јужни логор, и у згради старе болнице у Книну.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас” у Београду Саво Штрбац рекао је јуче да није изненађен подизањем те најновије оптужнице против Срба.

– Очекивали смо већ дуже подизање те оптужнице – истакао је Штрбац у изјави за „Дневник”. – Сви сада оптужени већ пет година знају да су на хрватској потерници због тог случаја. Долазили су у „Веритас” и тражили да ургирамо код нашег Тужилаштва за ратне злочине да разговара с Хрватском о успупању тог предмета Србији. Међутим, власти у Загребу су такве иницијативе и покушаје одбиле.

Штрбац предочава да су многи од оптужених и пре рата били професинални чувари у затворима, а после хрватске војне акција „Олуја” у лето 1995. дошли су у Србију. Овде су добили српско држављанство, запосили се, неки су већ и пензију стекли.

– Људи дуго живе у неизвесности и због тога је добро што је најзад оптужница подинута. После тога ће ситуација бити много јаснија – наглашава Штрбац за „Дневник”.

М. Бозокин

Потернице за 1.200 Срба

На основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света до сада је ухапшено 155 Срба, од којих су 53 изручена Хрватској, а од тог броја до сада је против 20-ице поступак обустављен или је оптужба одбијена, саопштено је из “Веритаса”.

Чак 1.200 грађана Србије и даље су на хрватским потерницама за ратне злочине, а тај број свакодневно расте. У току прошле и ове године, према подацима „Веритаса”, листа Срба за којима трага Хрватска увећана је за више десетина нових имена.

Хрватски судови у последње две године готово свакодневно отварају нове истраге за ратне злочине, јер та кривична дела никад не застаревају. Осумњичени се позива да се одазове суду, а уколико то не учини, за њим се најпре расписује локална потрага. Уколико осумњичени не буде нађен у Хрватској, хрватски биро Интерпола расписује за њим међународну потерницу. На тај начин списак тражених Срба стално расте.