На марихуани око 28.000 корисника узраста од 18 до 34 године

за кријумчарење марихуане, као и повећања домаће производње марихуане у природним условима и модификоване марихуане „сканк“ у вештачким условима.

У недавно објављеној студији МУП-а „Процена претње од тешког и организованог криминала” препозната су три крака на рути кријумчарења марихуане из Македоније у Србију. Један води преко граничног прелаза Табановци и даље Коридором 10 до Београда, а други преко подручја АПКиМ, у централну Србију. Из Београда се марихуана делом кријумчари преко граничног прелаза Хоргош у Мађарску, а другим делом преко граничног прелаза Батровци у Хрватску, а потом у Западну Европу. Да би смањиле ризик од откривања и заплене кријумчарене марихуане, организоване криминалне групе, уз подршку локалних криминалних група, складиште марихуану у пограничном појасу, а потом је у мањим количинама континуирано кријумчаре према Западној Европи.

Марихуана се кријумчари и из правца Црне Горе преко граничних прелаза Бродарево, Јабука и Мехов крш, магистралним путем, преко Пријепоља и Рашке, а затим ка граничним прелазима с Мађарском и Хрватском. Марихуана се из Србије у Хрватску и Мађарску кријумчари преко граничних прелаза, сакривена у посебно припремљеним „бункерима” или међу другом робом у аутомобилима или камионима.

Реализоване заплене указују на то да се аутомобилима или редовним аутобуским линијама углавном кријумчари од 10 до 30 килограма, а теретним возилима од 40 до 100 килограма, предочава се у студији МУП-а.

Мања количина марихуане која се кријумчари централном балканском рутом остаје за потребе локалног тржишта.

Производњом и кријумчарењем марихуане и модификоване марихуане „сканк” остварује се велики профит, што упућује на повезивање ОКГ-а из Србије с онима у региону и лакшу дистрибуцију ка Западној Европи. Тако стечени профит ОКГ-и инфилтрирају у легалне привредне токове.

Криминалне групе вешто прикривају и надзиру производњу која се обавља у руралним подручјима Србије. Користе све савременије системе за надгледање и врше злоупотребу на штету дистрибутера електричне енергије, а служе се и савременим и безбедним облицима комуникације.

Чланови криминалних група које се баве узгојем марихуане у вештачким условима најчешће имају криминалну прошлост која није везана за кривична дела из области психоактивних контролисаних супстанци (ПКС). Лоша економска ситуација и могућност брзе зараде фактори су који утичу на ту криминалну активност. Монолитни приступ трговине ПКС-у све више уступа место промету више врста ПКС-а и производњи модификоване марихуане „сканк”, која је осетљивија на промене тржишта.

По резултатима истраживања, високоризична употреба канабиса у Србији је ретка, и присутна код 0,5 одсто одрасле популације, што одговара укупном броју од 14.000 до 28.000 људи. Приближно половина је старости од 18 до 34 године, наводи се у студији Министарства унутрашњих послова.

О високој доступности марихуане говори и податак из Националног истраживања о стиловима живота, с обзиром на то да је трећина испитаника истакла да би у року од 24 сата најлакше могла доћи до марихуане. У прилог томе говоре и заплењене количине марихуане. Последње три године плењено је у просеку 2,5 тоне годишње, што је знатно више него ранијих година.

М. Бозокин

Килограм траве 1.500 евра, сканка 4.000

МУП-ов тим указује на то да је врло тешко одредити количину марихуане која је потребна за локално тржиште у Србији, као и висину оствареног профита. Марихуана за уличну продају обично се набавља у количинама од пола килограма до килограма, по 1.000 до 1.500 евра, у зависности од дела кријумчарске руте на којој се нуди за продају. Уличних дилера марихуане, за разлику од других ПКС-а, има како у већим градовима, тако и у мањим. Модификовану марихуану („сканк”)  продају у мањим паковањима, „квотер” (0,2 до 0,25 грама) и „тера” (0,3 грама), по осам до десет евра. Цена модификоване марихуане „сканк” варира од 3.000 до 4.000 евра килограм.