Млађи од 14 година не могу кривично одговарати

У тренутку када је на Тодорчевића, који је спавао на картону покривен старим ћебетом и ритама бацио запаљене новине, са С. Ј. су била још двојица тринаестогодишњих дечака. Утврђено је да двојица малолетника живе с породицама, док је трећи смештен у Дому за децу без родитељског старања у Сремској Каменици.

Пошто сва тројица виновника тог, у Србији незапамћеног злочина, имају мање од 14 година, они по нашем закону не могу кривично одговарати па су након саслушања пуштени. Пуштање тројице дечака одмах након давања исказа у полицији изазвало је бројне негативне коментаре, како у Новом Саду, тако и широм Србије, јер је тешко схватити и прихватити да се за такво злодело у којем је човек изгорео не одговара и да нико не сноси одговорност за то што су они учинили, и што су у четири сата иза поноћи били на улици.



Професор Милан Шкулић с Правног факултета у Београду истиче да је у Србији, као и у свим државама бивше СФРЈ, старосна граница за кривичну одговорност 14 година.– У многим државама ЕУ је и виша, а у ретким је нижа – каже Шкулић. – Тамо где је и нижа, нису могуће озбиљне кривичне санкције за лица која немају 14 година. Снижавање границе кривичне одговорности не би било оправдано јер чак и да је нижа, не би се могле изрицати озбиљне санкције.



Он објашњава да би, уколико је понашање дечака који су починили то дело резултат тешке запуштености, могли кривично одговарати родитељи. Међутим, додаје, то су у пракси ретки случајеви и тешко се доказује веза између запуштања и дела које је починило дете. По његовим речима, за децу испод 14 година могу се применити само мере прописане социјалном и породичном заштитом.



Директор Завода за васпитање деце и омладине Драган Роловић понавља да деца која су запалила бескућника неће одговарати кривично, али да то не значи да ће бити враћена на улицу без контроле јер они сада, након почињеног, улазе у систем социјалне заштите.

– У сваком случају, родитељи су одговорни, али сада је то на процени центара за социјални рад – објашњава Роловић, додајући да су неке од могућих мера према тим дечацима појачан надзор па чак и њихово смештање у установу уколико се процени да је то неопходно. – У таквим случајевима социјални радници најпре морају да обрате пажњу на породично окружење из којег потичу деца делинквенти.

Никоме не иде у главу како тако нешто може да се деси. Кључно питање је због чега су деца била у четири ујутру на улици, што нас поново враћа на породицу.

За психолога Зорана Мустеровића кључно је у поменутом случају утврђивање чињенице да ли су деца изазвала трагедију непажњом или због озбиљних деструктивних схватања. Због тога, како каже, стручне службе морају одмах да реагују да би се што пре обавила процена јер, тачно је да се малолетник не може лечити у затвореној установи, али може се хоспитализовати на неко време.



Љ. Малешевић

Надзор у Центру за социјални рад и Дечјем селу

Поводом трагичног догађаја у којем је у ноћи између понедељка и уторка страдао бескућник, а као осумњичени индентификована тројица малолетника, инспектори Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова обављају ванредни инспекцијски и ванредни надзор над стручним радом Центра за социјални рад Нови Сад и Дома за децу и омладину „СОС Дечје село др Милорад Павловић” у Сремској Каменици, саопштено је.

Након обављеног надзора, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова ће извештај објавити на сајту www.socijalnapolitika.vojvodina.gov.rs и издати саопштење о наложеним мерама за отклањање евентуалних неправилности у раду установа социјалне заштите.

Тужилаштво наложило полицији провере и подношење пријава

Полицијској управи у Новом Саду наложено је да, након прикупљања потребних обавештења о догађају у којем је после поноћи у уторак на Булевару ослобођења живот изгубила једна особа, Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду поднесе кривичну пријаву против малолетника због тешког кривичног дела против опште сигурности у вези с изазивањем опште опасности, саопштило је јуче Више јавно тужилаштво.

Такође, полицији је наложено да обави провере да ли је у конкретном случају извршено и кривично дело запуштања малолетног лица, за које може одговарати не само родитељ него и старатељ или неко друго лице које има дужност збрињавања и васпитања малолетника. Уколико постоје основи сумње да је извршено и то кривично дело, кривична пријава биће поднета Основном јавном тужилаштву у Новом Саду, као надлежном за поступање, додаје се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва.  Иначе, како „Дневник” незванично сазнаје, полицији није пријављен нестанак ниједног од тројице малолетника који се доводе у везу с трагичним догађајем у којем је услед задобијених опекотина преминуо бескућник Драгутин Тодорчевић. Тројица дечака који се доводе у везу са злочином су из социјално угрожених породица, станују у неугледним објектима, а један је штићеник Дечјег села.

М. В.

 

КО ЈЕ НАСТРАДАЛИ ДРАГУТИН ТОДОРЧЕВИЋ ИЗ ФУТОГА

У Дому био песник, уметник... па побегао на улицу

Животна прича Драгутина Тодорчевића, бескућника који је умро у стравичним мукама када га је у ноћи између понедељка и уторка на улици запалио дванаестогодишњи дечак с другарима, била је тешка и тужна. Међутим, упркос свему, тај човек је неко време живео у Прихватилишту за бескућнике у Футогу и водио је активан живот, испуњен уметношћу.



Футошки прихватни центар је напустио пре две године, али је у њему свакако остао упамћен, а о свом животу говорио је пре три године и пред камерама Радио-телевизије Војводине.– Животни пут ме овде навео, једноставно – казао је Драгутин. – Кад је дошло бомбардовање, економски сам пукао, брак ми је пукао. После сам се одао алкохолу. И тако сам био по улицама свакојаким, остао сам на улици. 



Додао је да је у Прихватилишту завршио након што су му украли штаке на улици.– Једном су ми украли штаке, звао сам полицију, а полиција је онда звала Црвени крст. И довели су ме овде – испричао је Драгутин.Како се сазнаје, он је у Прихватилишту учествовао у изложбама, песничким вечерима, представама... Тако је био учесник изложбе „Шире од светлости“, коју је отворио рецитовањем својих стихова. Као песник-аматер учествовао је чак и у Европском Фејсбук песничком фестивалу. Иако бескућник, учествовао је чак и у добротворним акцијама.



Драгутин и његови цимери из Прихватилишта показали су емпатију и велико срце учествујући у традиционалној новогодишњој акцији кићења јелки. Сав новац прикупљен продајом украса дониран је удружењу ДЕБРА, чији су оснивачи родитељи деце-лептира – деце оболеле од тешке и неизлечиве болести осетљиве коже, булозне епидермолизе.



Тодорчевић је, заједно с још једним корисником услуга Прихватилишта, својевремено украсио и победничку јелку на хуманитарној акцији. Уз јелку, украшену на тему бајки, осмислили су и лик Крцка Орашчића од папира, радећи у својој малој столарској радионици направљеној од оставе. Yепарац који су за потребе израде јелке добили од Министарства тада је износио свега 1.000 динара.



Руководилац Прихватилишта за бескућнике Анђелка Бараћ потврдила је да је покојни Тодорчевић био корисник те установе две године у дневном боравку.

– Прешао је и на трајни смештај у Дому у Футог, али га је самовољно напустио с једном женом, која је такође живела у нашој установи – рекла је Анђелка Бараћ. – Обоје су били алкохоличари, с тим што је он био веома агресиван у таквом стању. Изнајмили су стан у Новом Саду, али када је она умрла, он је почео да се смуца по улицама. Звали смо га назад у Дом, али није хтео да дође.



– Рођен је у Футогу, где је некада имао лепо имање, а отац је петоро деце. Сви су одрасли људи, једна ћерка му живи у Беочину, а друга деца су у иностранству – саопштила нам је Анђелка Бараћ.