Младић се због немаштине обесио крај Тисе
Младића су обешеног на грани тополе, код места где је некада саобраћала скела, пронашли његови другови.
Претпоставља се да је извршио самубиство, али је тело Стефана Симића однето на обдукцију у Институт за судску медицину у Нови Сад, а сахрана би требала да буде у петак на Православном гробљу у Молу.
Смрт младића потресла је житеље Мола, а највероватније је да је руку на себе дигао због немаштине.
Мајка младића Марија Симић испричала је да је Стефан у недељу отишао од куће око 15 сати да прошета и није се вратио.
– Чекала сам га целе ноћи, али пошто га није било, претпоставила сам да је отишао код друга који се вратио с одмора и да су преноћили у викендици на Тиси – испричала је кроз сузе мајка Марија. – Пошто га није било у понедељак ујутро, потражила сам га код другара. Рекли су ми да га нису видели и да нису били с њим. Забринула сам се и отишла у полицију у Аду и пријавила његов нестанак. Од тог тренутка сви његови другови су кренули у потрагу од ађанског моста на Тиси па до молске плаже. Најбољи друг пронашао да је обешеног на дрвету тополе крај Тисе.
Она и син живели су у скромним условима у кући у Улици Ђуре Даничића. Супруг јој је умро пре десетак година, а старија ћерка Тамара је удата и живи у Бечеју. Мајка Марија каже да у кући нема струје већ 18 година, колико и син Стефан има година.
– Верујем да је дигао руку на себе само због немаштине и немогућности да се с њом изборимо. Прошле године није могао да заврши трећи разред школе за куваре у Бечеју зато што нисмо имали новца да купујемо месечну карту за аутобус. Била сам на све стране, у Центру за социјални рад и код председника општине, где се његова секретарица издерала на мене зато што га нисам уписала у школу у Ади. Та година му је пропала и прекинуо је школовање. Нисмо за њега могли да добијемо стипендију, макар и да је одради. Ове године смо хтели да заврши школовање, али ево шта ме је задесило – не може да дође себи мајка Марија.
Као самохрана мајка, Марија је са сином живела од социјалне помоћи, у кући њених родитеља јер је њен невенчани супруг пре него што је преминуо сву имовину оставио цркви, да би јој напакостио. Повремено ради сезонске послове за надницу, или спрема по кућама и локалима да би обезбедила додатне приходе за најнужније животне потребе.
– Када сам покушала да остварим некакву стипендију, три месеца су документа стајала код њих, а после тога су ми дали савет, али не и стипендију. Дете ми се родило у мраку и ево у мраку је и завршило, а требало му је само за месечну карту да заврши школу. Немаштина је, верујем, разлог и окидач да дигне руку на себе. Страшно је и то што су га нашли другови – каже уплакана мајка Марија.
Другови су, тражећи Стефана, обилазили околину пешице, а нашао га је његов најбољи друг Бојан, чији је отац касније јавио мајци Марији трагичну вест. Она је одмах одјурила до места код бивше скеле, али јој нису дали да приђе месту трагедије. Прво је начула да се Стефан удавио, што ју је зачудило јер је био добар пливач, али је потом од полицајца сазнала да се обесио.
Перица Барбу, који је у близини трагичног места пецао на Тиси, сведочи да је у уторак видео на насипу двоја полицијска кола, кола Хитне помоћи и погребна кола, па је тада чуо да се Стефан обесио.
– Добро сам га познавао – каже Барбу. – Био је миран, тих, паметан и племенит дечак. Знам да је живео у немаштини, што је вероватно и био повод да дигне руку на себе.
Комшиница Марија Јефтић потврђује да је Стефан био веома пажљив и добар младић, напомињући да се никад није жалио, а често је долазио да се игра с њеном децом.
М. Митровић
Све више самоубистава
На подручју Полицијске управе Кикинда, у шест општина северног Баната и Потисја, у прошлој години регистрована су 23 самоубиства, док је од почетка 2016. године руку на себе већ дигло исто толико лица, међу којима и једна малолетница.
Тринаестогодишња девојчица из Сенте, чије је беживотно тело пронађено 14. марта ове године у помоћним просторијама куће, отишла је кући из Основне школе „Турзо Лајош” и обесила се. Потресан случај десио се пре седам година у Мартоношу код Кањиже, када се 12-годишњи дечак обесио на тавану породичне куће.