Миран, тих и повучен – знаци тешког душевног стања

чији је повод, кажу стручњаци, огромна количина беса, љутње, неиспуњених очекивања, али и психијатријске болести, којима актуелне временске прилике никако не иду наруку.

Претходно је у Србији, од почетка године, у породичном насиљу настрадало још 12 жена. Координаторка „Сигурне куће Београд” Весна Станојевић примећује да се злочини попут тог у Житишту јављају периодично у Србији па би зато требало мало више да се анализира и поведе рачуна о којим људима је реч.

– Морамо озбиљно да питамо зашто се ништа не ради на одузимању тог нелегалног и легалног оружја па долазимо у ситуацију да се сви питају шта се ово дешава... – наводи Весна Станојевић. – Имам утисак да сваке године причамо исто, сви смо изненађени, неколико дана ћемо о томе да причамо и то ће на томе да се заврши.

Додаје да је очигледно да се у бројним случајевима развод не окончава самим тим актом, да се и даље испољавају знаци љубоморе, због чега је неопходно да се институције и после развода баве насилницима да би виделе колико патологије у тим процесима има и да не би дошло до случајева од којих се цела Србија згране.

Психолошкиња Бранка Кордић објашњава да, с једне стране, постоје случајеви неразјашњених породичних односа, где постоји породична или партнерска патологија, када муж убије жену или обратно.

– То су људи изузетно несигурни у себе, који, када однос почне да умире, то не могу да поднесу јер им је самопоуздање ниско – наводи она, и додаје да код другог облика људи избацују страшно велику количину љутње, беса и гнева и да то личи на казнену експедицију, као да су им сви други криви што се њихов живот урушава.

Мишљења је да центри за социјални рад треба да буду више укључени, будући да углавном породична дешавања, свађе, нису од јуче и да се за њих у комшилуку или срединама у којима актери живе зна.

– Не треба да жмуримо на знаке упозорења – рекла је Бранка Кордић. – Мислим да се знало за неспоразуме у тој кући, могуће је да је та особа била мирна и да није била агресивна, али не верујем да се такве ствари дешавају из чиста мира.

Каже и да сви обично мисле да се случајеви попут масовног убиства у Житишту  код нас не могу десити, да се дешавају у неким другим земљама.

– Та убиства су последњи аларм свим надлежним службама и органима да хитно реагују да би се предузеле одговарајуће и правовремене мере за спречавање партнерског насиља које се пречесто завршава смртним исходом – упозорила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. – Последњи стравични догађаји само подсећају на то да је то један од горућих проблема у нашем друштву и да борба против насиља над женама мора да обухвата ефикасно спречавање трагичних исхода и рад на промени свести и система вредности, односно модела међусобних односа у којима се подразумева да жена треба да ћути и трпи уколико жели да сачува голи живот.

Начелница Пријемно-ургентне јединице болнице „Лаза Лазаревић” Ивана Сташевић Карличић поводом масакра у Житишту каже да љубомора може бити узрок те трагедије.

– Струка каже да љубомора може бити узрок кад поприми облик патолошке љубоморе, посебно код људи који су склони интерпретацији садржаја из околине на начин који њима одговара – рекла је у Вестима Б-92 Ивана Сташевић Карличић.

На констатацију да, када се догоде убиства, често чујемо да је починилац био миран, тих и повучен, она каже да то помало звучи као стереотип, али наглашава: 

– Миран, тих и повучен је језгро симптома неких тешких душевних стања. Ми нисмо много здравствено просвећена нација, посебно када је реч о менталним болестима. Највећим велом тајне је обавијена ментална хигијена – како препознати, превенирати и третирати менталне поремећаје – каже Ивана Сташевић Карличић.

Она истиче и да Србија нема националну стратегију нити прецизну статистику која се бави тим проблемом.

С. Х. Д.

Окидач – неиспуњена очекивања

Као главни повод за масовна убиства криминолог Златко Николић наводи неиспуњена очекивања, будући да она никада нису испуњена у мери у којој неко очекује.

– Много тога се деси па то доживљавамо као посебно разочарење, нарочито када су у питању брачни односи – рекао је Николић. – То остављање, плус с малим дететом, плус веома брзо враћање у живот партнера, било је окидач за човека који је највероватније био повучен, тих и неупадљив.