Mилоjевић: Савет о правосуђу паушално и "танко"

и паушалним оценама, које се не заснивају на дубљој анализи и подацима.

Милојевић је у прилог томе, у разговору за Танјуг, навео тезу из Извештаја Савета да ВСС не брани довољно судије од спољних утицаја, подсећајући да је ВСС у три наврата издао саопштења поводом изјава неких политичара и функционера.

Након тога су, како је рекао, влада и Скупштина донеле Упутство да се сви њихови чланови уздрже од кометарисања судских поступака који су у току.

Коментаришући део Извештај Савета у којем се помиње утицај извршне власти на правосуђе кроз случајеве судије Владимира Вучинића, који је сада адвокат, и брата премијера Србије Андреја Вучића, Милојевић је навео да се из Извештаја не види у чему се помињани утицај састоји, односно на кога је вршен утицај и у ком смеру.

Милојевић је приметио да је Савет у опису случаја судије употребљавао речи које, како је навео, не приличе било каквом извештају, као што су "поражавајуће", "Савет је мишљења", "Савет је дошао до сазњања"...

Он је подсетио да је ВСС већином гласова одлучио да није било утицаја на Вучинића од стране управе суда, а да је, с друге стране, судија Вучинић повредио одређене одредбе о дисциплинској одговорности давањем изјава штампи подовом конкретног предмета (Мишковић), те да је због тога добио опомену.

"Даљи поступци премештања из Посебног у редовно одељење Вишег суда су јасни - њему је истекао мандат у Посебном одљењу и председник суда је одлучио да га распореди у редовоно одељење. Да ли је нешто било између њих, то њих својица најбоље знају", закључио је Милојевић.

Међутим, приметио је Милојевић, читањем извештаја Савета, у вези са случајем судије Вучинића, стиче се утисак да је он кажњен јер је из Посебног одељења враћен у редовно, чиме се деградира хиљаде спрских судија које раде у редовним одељењима на веома озбиљним предметима.

"Тачно је да у Посебном одељењу судије имају више плате и то може бити нека награда да буду распоређени у то одељење, али никако не смемо губити из вида да хиљаде судија ради у редовном судству у Србији и да њих не треба понижавати", нагласио је председник ВКС.

Осврћући се на случај Андреј Вучића, Милојевић је рекао да не зна шта је ту било, али да се помињало изузеће, те да је председник суда одлучио о изузећу судије у складу са законом.

"Ми хоћемо да кажемо да постоји утицај извршне власти притиском, а сами коментаришемо одлуке и то је непримерено", навео је Милојевић коментаришући извештај Савета.Он је истакао да се лично залаже за то да судије што мање буду експониране у јавности, јер је, како је навео, рад судова јаван, пресуде се изручу у име народа, а суд у својој одлуци (пресуди) каже ста има.

Апеловао је и на представнике свих институција да се уздрже од коментарисања судских поступака."Нека сви оставе суд на миру да ради свој посао. Судови и судије ће најбоље радити уколико нема притисака и утицаја, а да ли постоје притисци то мора сваки судија да зна", рекао је Милојевић Танјугу.

Он је указао да је свако кометарисање одлука утицај на судску власт, посебно ако то чине утицајне особе, као што су представници извршне или законодавне власти, јер, каже, "није пријатно судији да суди предмет уколико прочита изјаве у штампи неког високог државног функционера који окривљеног назива убицом, манијаком или силеџијом и тиме му је практично већ пресудио".

Мада, каже, баш у томе и јесте "лепота судијског посла и независности судије"."Мора да постоји и унутрашња независност, не можемо да све што год нешто каже да сматрамо притиском", истиче Милојевић.Он истовремено указује да и "кад комшија нешто каже или штампа кад пише о "малим или високим казнама" и то у суштини представља притисак на виши суд који треба да одлучује по жалби", нагласио је Милојевић.

Према његовим речима, о притиску извршне власти може се говорити и када је у питању судски буџет који је раздељен између министарства и ВС С-а, али да и кад тај буџет преће само на ВСС, држава ће опет бити та која ће давати буџет највишем судском органу.

"Према томе нема савршенства, оно постоји само у "Кантовој земљи анђела". Битно је да ВСС самостално располаже средствима које му држава да у буџет", нагласио је председник ВСС-а.Председник ВСС је напоменуо да се паушалне оцене Савета могу уочити и у делу Извештаја који говори о броју судија.Он је указао да се број судија сваког дана ажурира на сајту ВКС.

Милојевић је даље навео да је Савет без дубље анализе покушао да пореди број нерешених предмета и реформе из 2009/2010. године са бројем предмета 2014/2015, да би се, како је навео, приказало да је у 2009. био далеко мањи број предмета."Тачно је да је 2009. било 1,3 милиона предмета, али Савет губи из вида чињеницу да је већ 1. јануара 2010. било три милиона тредмета, јер је тада почела примена измењеног Закона о извршењу", навео је он.

Према ранијем Закону, предмети су се сматрали завршеним доношењем решења о извршењу, а изменама Закона утврђено је да се предмет сматра завршеним кад је извршење спроведено - то је око два милиона предмета који су се 2009. сматрали завршеним, а већ следеће године су поново враћени у систем као незавршени, указао је Милојевић.

Председник ВКС је навео да и даље има недоумицу о надлежности Савета, чији извештај има "штамбиљ", где пише Влада Републике Србије, а он је саветодавно тело Владе."Ја сад не знам да ли је овај извештај Савета достављен Влади и да ли се Влада о њему изјашњавала, и пошто су саветодавно тело да ли је Влада увојила тај извештај и да ли Влада  подржава овакав извештај о стању у правосуђу", навео је Милојевић.

Извештај је према његовом мишљењу направљен из два разлога - један је да се покаже транспарентност рада Савета, а други је провокативан - да би се изазвале реакције и дискусије.Судија је такође указао да тај Извештај, који се зове "о раду правосуђа", помиње  и Уставни суд, који је, како је објаснио, самостални државни орган и није у систему правосуђа и не подлеже Закону о уређењу судова, нити се судије тог суда бирају по Закону о судијама.

Што се тиче коментара Савета о мрежи судова, Милојевић је указао да је "ствар државе како ће да уреди број судова и мрежу судова", док је ВСС одлучио о броју судија.Када је у питању перцепција јавности о корупцији у правосуђу, Милојевић је навео да има има случајева у којима су судије осуђене за коруптивна кривична дела, те да се не може рећи да тога нема.

Он је међутим сигуран да се процент перцеприје корупције у правосуђу може свести на испод пет одсто и замерио је Савету  што се у свом Извештају позива на, како је рекао, некридибилне институције, и јер се не зна како се дошло до објављених података, на основу ког узорка...

Председника ВКС је такође запрепастио податак из Извештаја да трећина тужилаца и четвртина свих судија у Србији сматра да постоје њихове колеге које су корумпиране.Због тога је судије и тужиоце који су се тако изјаснили у анкети запитао- "зашто не поднесу пријаву ВСС-у" против колега, који каљају углед судства?

"Корупција каља углед свих судија и целог правосуђа. Ја их позивам да то пријаве надлежним организма и да се у поступку утврди да ли је то тачно или не", нагласио је Милојевић.

(Танјуг)