Миле Јерковић међу првим сведоцима?
у Специјалном суду у Београду за 28. март.Након што је београдски Апелациони суд потврдио првостепено решење да се из списа тог процеса издвоје тајни снимци прислушкиваних разговора окривљених и да се не могу користити као докази, преостало је да од наредног рочишта почне испитивање сведока с листе доказа Тужилаштва, а међу првима би могао сведочити бизнисмен Миле Јерковић.
Разлози таквог судског епилога по питању тајних снимака, сачињених 2008. и 2009. године на основу наредби истражног судије о надзору телефона у том поступку окривљених адвоката Радована Штрпца и бизнисмена Родољуба Радуловића су, како објашњавају упућени, законски прописи о поступању с материјалом прикупљеним применом посебних доказних радњи. Наиме, Законик о кривичном поступку (ЗКП) налаже да се јавни тужилац у року од шест месеци од дана када се упознао с прикупљеним материјалом, изјасни да ли ће покренути кривични поступак.
Процес је, наиме, како су од почетка истицали адвокати одбране Веран Зечар, Велисав Милутиновић и Драган Плазинић, покренут четири-пет година након што је посебним доказним радњама прибављен материјал, и с тим у вези су указивали на то да се тајни снимици не могу користити јер о њима није одлучено у законом прописаном року од шест месеци, а да је спорна и законитост њиховог настајања.Драган Плазинић је на суђењу запитао зашто су материјали чувани четири-пет година.
Ако јавни тужилац не покрене кривични поступак у року од шест месеци од дана када се упознао с материјалом прикупљеним коришћењем посебних доказних радњи, судија за претходни поступак ће донети решење о уништењу прикупљеног материјала, налажу, између осталог, одредбе ЗКП-а.
Адвокат Велисав Милутиновић каже за „Дневник“ да је на те одредбе ЗКП-а одбрана указивала током читавог поступка.
Међутим, све и да су снимци пресретнутих разговора остали као докази, не би, сматра Милутиновић, могли нашкодити окривљенима јер, како тврди, ниједан од тих разговора не указује на одавање неке службене тајне, поготово не информације да се према некоме примењују мере тајног надзора. Милутиновић у потпуности оповргава тезу оптужбе која сумњичи Лазаревића да је у току 2008. и 2009. године, док је био шеф кабинета тадашњег министра унутрашњих послова, „у више наврата одавао поверљиве податке да се прислушкују телефони Дарка Шарића и особа из његовог окружења, након чега су они променили дотадашњи начин комуникације”.
Доказ да Лазаревић никада није споменуо да се раде мере тајног наздора лица из окружења Дарка Шарића је, тврди адвокат Милутиновић, „чињеница да су све време и Шарић и други који су са Шарићем обухваћени у процесу, били праћени до 15. октобра 2009. године”, кад су многи и похапшени.
– Према томе, није тачно да је престала телефонска комуникација. Напротив, комуникација се одвијала као што се одвијало и праћење. Мислим да апсолутно тужилац губи овај случај, али је без разлога и покренут – наводи Милутиновић. Специјално тужилаштво сумњичи Бранка Лазаревића и Бориса Гару за кривично дело одавања службене тајне.
Полицијском инспектору Гари је оптужним предлогом стављено на терет да је „као руководилац Службе за специјалне истражне методе неовлашћено пренео Лазаревићу податке до којих је Служба дошла спровођењем посебне доказне радње по наредби истражног судије”.
Адвокат Радован Штрбац, у то време правни заступник Дарка Шарића у различитим легалним пословима које је Шарић имао у Србији низ година, осумњичен је да је подстрекао Лазаревића на одавање службене тајне.
Бизнисмен Родољуб Радуловић је такође оптужен за подстрекавање на одавање службене тајне, а будући да је у бекству, суди му се у одсуству.Један од сведока оптужбе је Драшко Вуковић, сведок-сарадник у процесима против Дарка Шарића.Одбрана свих окривљених је у потпуности негирала оптужбе и најавила своје доказе.
Ј. Јаковљевић
Пиљић: Неоснована жалба
Портпаролка Апелационог суда Мирјана Пиљић изјавила је за „Дневник” да је тај суд жалбу тужиоца за организовани криминал поднету на решење Специјалног суда о издвајању одбио као неосновану.
– По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно закључио да након протека рока одређеног законом, а пошто се Тужилаштво упознало с целокупним материјалом добијеним применом наведених мера, није могуће да Тужилаштво поново тражи исти материјал ради покретања новог кривичног поступка и да се ти докази не могу накнадно користити у овом кривичном поступку – каже Мирјана Пиљић.