Масакр после свадбе још увек боли
На годишњицу незапамћеног злочина, почињеног 17. маја прошле године након свадбе у Мартоношу и Орому,
насељима у кањишкој општини, када је Раде Шефер из Сенте из ловачке пушке побио шесторо људи, па је у том немилом крвавом пиру и убијен, трагедија је још увек врло присутна у сећањима и разговорима житеља тог краја.
Подсећамо, Шефер је после свадбе хицима из ловачке пушке најпре у Орому усмртио таста и ташту Јенеа (74) и Гизелу Траћик (68), а потом у Мартоношу наставио масакр, где су жртве били његова снаја Наталија Бајтаи (25), њени родитељи Шандор (52) и Каролина (43) Бајтаи (52) и бивша супруга Рожа. Седма жртва трагедије био је шестоструки убица Раде Шефер, кога је, у самоодбрани и бранећи чланове породице, усмртио Емануел Дањон, држављанин Француске, који је ослобођен кривичне одговорности.
Немили догађај се збио јутро после свадбе у којој су се у Мартоношу венчали Наталија Бајтаи и Властимир Шефер из Сенте, а мотив за незапамћени масакр били су поремећени породични односи и Радетово незадовољство изабраницом сина Властимира, који је само пуким случајем остао жив. Ван домашаја смрти коју је сејао Раде Шефер тада је остао и младин брат Жолт Бајтаи јер је након свадбе спавао у споредним просторијама. Петер Бајтаи из Мартоноша, рођени брат убијеног Шандора Бајтаија, нерадо прихвата разговор.
– Узалуд, yабе сада прича, годину после све нас потреса и свака помисао на стравични догађај, који је немогуће заборавити, а страшно је присећати се свега што се збило – каже Петер Бајтаи. – У уторак, 17. маја, на годишњицу, у римокатоличкој цркви у Мартоношу одржаће се миса и помен у знак сећања на наше најмилије које смо изгубили.
Он сматра да је од свега најважније да његов братанац Жолт Бајтаи (23), који је преживео масакр, заврши школу и крене у самостални живот, а не да се подсећа на трагедију.
– Жолт је на завршној, трећој години студија на Вишој техничкој школи у Суботици, на смеру машинског и електропрограмирања, има још да положи преостале испите и изабрао је дипломски рад, тако да станује у Суботици, а када дође кући у Мартонош, борави код нас. Обилазимо и кућу где се трагедија десила, до сада смо помало заједно радили на уређењу дворишта и окућнице, усмеравамо га и привикавамо да се не боји, да одагна страх од тога шта се тамо пре годину догодило. Приступамо с много разумевања, да постепено прихвата да ту мора почети нови живот, за шта има услове. Изгубио је родитеље и сестру, али ми смо ту да му помогнемо да преброди тешку ситуацију – рекао је Петер Бајтаи.
М. Митровић