Лопови лако удоме плен већ у зору

али буде их и у канцеларијама, златарама, мењачницама, поштама, бензинским пумпама...  Карактеритично за извршење ових кривичних дела је да починиоци неће нешто украсти за чега већ немају купца који ће одмах платити робу. Ови лопови  не штекују код куће украдене рачунаре и остале ствари, већ одмах у току ноћи „удају“ робу. Некад у седмици на подручју јужне Бачке буде два или три оваква дела, али дешава се да прође дуже врме без иједног. Нема правила.

- Последњи овакав догађај  био у Руменки, покрадена је радња из које су однете цигарете, према првој процени, у вредности од око 100.000 динара. Пре овога, почетком месеца крадљицви су посетили апотеку у Кисачу, одакле су однели лекове од свега по мало – од психоактивних супстанци до лекова за притисак - каже за „Дневник“ шеф групе за сузбијање тешких крађа, у новосадској Полицијској управи Горан Миљановић. 

Наш саговорник наводи да  трговци, углавном, не остављају пазар у продавницама, сем ситније суме потребне за враћање кусура, одмах након отварање радње.

- Крађе у поштама су ретке, а у банкама их није било годинама. Био је покушај провале у пошту у Буковцу пре десетек дана, али дело није извршено, а било је једно такво дело лане на Ченеју, кад су крадљивци однели око 250.000 динара. Та екипа је  ухваћена. Овакви крадљивци раде за познатог купца по целој држави, Новосађани одлазе на друге локације, а мештани других места долазе овде и то планирано и дуго је таква  пракса код озбиљнијих тешких крађа - објашњава Миљановић. - Пре свега, на мети је новац, а од робе махом су на удару техничке ствари, лаптопи и телевизори, као и цигарете.  На пример, на бензинским пумпама нико неће украсти акумулатор,  већ цигарете зато што се оне могу лако продати и још лакше  однети у великим торбама „крмачама“. Изгреданици дођу обавезно колима или комбијем и покупе све што могу од ових артикала.. Они по правилу знају коме ће продати плен или су се унапред договорили. Заправо њихов основни циљ је ако нису присвојили пазар, да што пре украдене ствари претворе у новац, отприлике траже за себе тридесетак одсто од цене тржишне вредности.

С друге стране, наркомани се неретко опредељују да разбијањем стакла обију трафике и мале радње и за слична „ситнија“ дела. Карактеристично је да се крадљивци за магацинске просторе  дуго припремају и неретко одабирају да ураде „посао“ викендом када имају више времена, па дођу пик–апом или комбијем. 

Углавном, починиоци  тешких крађа у пословним просторијама најчешће не носе оружје и нису насилни, али ако би се дошло до сусрета с њима, не препоручује се сукоб већ се саветује грађанима да што пре позову полицију и јаве неке битне детаље о изгредницима, као на пример како изгледају, где су отишли, чиме... 

- Раде најчешће у групама од две до четири особе и у 99,99 процента случајева реч је о повратницима у овим или другим делима. Они покушавају да живе лагодно од такве врсте криминала, каже наш саговорник.

- Цигарете им купују власници радњи. А техничка роба неретко завршава преко границе. Паре троше на провод.  Њима је битно да оцене да ће препреку лако савладати и да неће бити примећени. Квалитетене камере им представљају проблем, зато је ваома важно да се у пословниом просторијама обезбеди квалитетна заштита, што их одвраћа од акције. Такође,  није згорег да се власници осигурају, ако већ дође до оваквог догађаја. Ваља напоменути и то да у ситауцијама када  оштећени добију аларм преко дојаве на мобилни телефон, трабало би да одмах обавесте полицију о томе, а не да хитају сами на лице места - наглашава Горан Миљановић из новосадске Полицијске управе.

М. Вујачић 

За сефове – брусилице

Горан Миљановић каже да крадљивци раде своју работу углавном у виду заната за који имају одговарајући алат за обијање, па и прибор за сефове. Прате техничка достигнућа на ту тему и уз занатлијско знање дођу, одраде и беже назад.

- Сефове некад однесу па отварају на неком усамљеном простору, некада то чине на лицу места уз брусилице и посебне алате, а веома ретко се дешава да неко зна да их откључа на лицу места. Последњи пут смо имали случајеве да неко откључа сефове, кад су долазили лица из Босне и Херцеговине, али сместили смо их иза браве, па депортовали.