Легија остаје у „Алкатразу”?

такозваном затвору у затвору, или у „класичном“ затвору, јуче није могло да се сазна у надлежном Вишем суду у Београду, пред којим је током прошле деценије Улемек осуђен на четири максималне казне у четири процеса.

Поједини београдски медији су, позивајући се на незваничне информације, јавили да Улемеку није одобрен блажи затворски третман. Из Вишег суда, међутим, до закључења овог издања „Дневника“, нису одговорили на наше питање да ли је донета одлука, и каква. 

По закону, о томе по службеној дужности одлучује председник Вишег суда у Београду.

 

Одлуком Вишег суда од 9. јула 2010. године Улемек је, по Закону о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала, упућен у Посебно затворско одељење, након што су постале правоснажне пресуде којима је осуђен на максималне казне затвора по оптужбама за учешће у организовању неколико тешких кривичних дела: атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића, „намештања“ саобраћајке на Ибарској магистрали у којој су погинула четворица функционера СПО-а, убиства Ивана Стамболића и покушаја атентанта на Вука Драшковића у Будви, као и више кривичних дела „земунског клана“.

По Закону о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала, на сваке две године од последњег решења којим се продужава издржавање казне у Посебном одељењу, надлежни суд испитује и утврђује, на основу чињеница и доказа из извештаја Посебног одељења, полиције и служби безбедности, као и мишљења јавног тужиоца, да ли и даље постоје разлози да осуђени издржава казну у том затворском одељењу. 

Како је утврђено законом, „полиција, службе безбедности и јавни тужилац дужни су да, на захтев председника суда, доставе одговарајућу документацију, извештаје и мишљење на основу којих се може утврдити постојање разлога да се осуђеном продужи издржавање казне у Посебном  одељењу“. 

Улемеку је „специјални затворски режим“од 2010. године продужаван двапут: у јулу 2012, а потом 9. јула 2014. године.

На одлуку о продужењу такозваног специјалног затворског режима осуђени има право жалбе председнику Апелационог суда, а жалба не одлаже извршење решења.

„Ради одлучивања о жалби, председник Апелационог суда може тражити допунска објашњења од председника суда, полиције, служби безбедности и јавног тужиоца. Одлучујући по жалби, председник Апелационог суда може решењем одбацити жалбу као неблаговремену или недозвољену, одбити жалбу као неосновану, или уважити жалбу и укинути првостепено решење. Одлука се доноси у року од 15 дана од дана достављања жалбе. Председник Апелационог суда ће решењем уважити жалбу и укинути одлуку о упућивању осуђеног на издржавање казне затвора у Посебно одељење, уколико утврди да за то не постоје околности предвиђене законом”, пише у Закону о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала.

Иначе, у пожаревачкој „Забели“ су физички под истим кровом и Посебно одељење, такозвани затвор у затвору, и класични затвор. 

По такозваном класичном Закону о извршењу кривичних санкција (ЗИКС), који се, с изузетком Посебног одељења, примењује у свим затворима, осуђени имају веће погодности кад је реч о контактима са спољашњим светом. 

Наиме, осуђени који казну издржава у Специјалном затвору има право месечно на један пакет и на једну посету блиских сродника уз комуникацију кроз заштитно стакло, на телефонски разговор с њима највише два пута месечно, а телефонски разговори се, као и преписка, надзиру, изузев с браниоцем.

Режим по ЗИКС-у омогућава осуђеном право на више телефонских  разговора у складу с кућним редом завода, а неограничено право на дописивање о свом трошку, при чему се комуникације могу надзирати само по одлуци суда. Осуђени има право два пута месечно на посету брачног друга, деце, родитеља и осталих сродника, а управник завода може осуђеном одобрити и посете других лица. Посета траје најкраће један час. Осуђени, наводи се у ЗИКС-у, „има право да једном у два месеца борави с брачним другом или другим блиским лицем три часа у посебним просторијама завода. Током извршења казне затвора, дефинише закон, осуђени се може накнадно разврстати у групу с већим степеном посебних права и погодности када остварује програм поступања.

Ј. Јаковљевић