Клештима лажирао уједе паса ради одштете

односно да, користећи закон, преваранти фингирају уједе паса луталица и након прибављања одговарајуће медицинске документације наплаћују одштетне захтеве високе по неколико стотина хиљада динара.

Припадници Министарства унутрашњих послова у Сомбору расветлили су три преваре којима је оштећена локална самоуправа, идентификовали и саслушали осумњиченог тридесетшестогодишњег мушкарца који се терети да је након договора, појединим суграђанима давао локалну анестезију, након чега им је помоћу модификованих металних клешта и маказа наносио повреде налик на уједе пса. Грађани с таквим траговима „уједа“ јављали су се у здравстене установе и пријављивали догађај, односно напад паса луталица, да би добили одштету од локалне самоуправе. Да сомборска полиција има чврсте доказе сведочи и то што је приликом претреса стана и других просторија на две локације у околини Оyака пронашла лекарске извештаје, шприцеве, анестетике, метална клешта и друге предмете, за које се сумња да су коришћени за вршење тих кривичних дела.

Против осумњиченог ће Основном јавном тужилаштву у Сомбору бити поднета кривична пријава за превару, кажу у овдашњој полицији, а док правосудни систем утврди све релевантне доказе и околности целог случаја, локалним самоуправама остаје да се „пресаберу“ колика је штета нанета и у оним градовима који немају тако ревносне полицијске службенике као Сомбор.

Колике су размере пријављивања одштетних захтева сведочи, на пример, Нови Сад, где је само током 2015. године тужбе за накнаду нематеријалне штете узроковане наводним уједима паса луталица поднело чак 435 грађана, што представља безмало два уједа дневно. Годину раније, локалној самоуправи у Сомбору су поднета ништа мање фантастична 293 захтева за одштету због напада паса луталица (два више него у далеко многољуднијем Нишу), док су, на пример, Румљани пријавили „свега“ 109 напада и поднели исто толико одштетних захтева.

О којој се потенцијалној штети ради говори податак да је само за прошлогодишње случајеве у Новом Саду тражено чак 100 милиона динара одштете, али је та сума добрано смањена након установљавања комисије, која је у највећем броју случајева успела да се вансудски поравна с поврђеним и „повређеним“ грађанима.

Суочени с правом епидемијом напада паса луталица, чија је последица била и пражњење градских и општинских буyета или рачуна надлежних јавних предузећа задужених за зоохигијену, али и појава адвокатских канцеларија специјализованих управо за такве парнице, многе локалне самоуправе су прибегле вансудским поравнањима и процесима медијације и ограничавању висине одштете. Док су стручњаци изражавали скепсу по питању броја напада напуштених паса, баратало се и причама о томе да су такве „повреде“ наношене заиста зубима паса, али тако што се радило о лобањама које су претходно откуване. Коначни „пробој“ у решавању случајева фингираних уједа паса који је остварила сомборска полиција говори да је цео систем „псеће мафије“ далеко једноставнији, али тиме ништа мање ефикасан.

М. Миљеновић