Капетан Драган: Апсолутно се не осећам кривим

за шта га оптужује Жупанијски суд у Сплиту.Суђење ће бити настављено 18, 19. и 20. октобра испитивањем сведока.Након 20-минутног читања оптужнице, Драган Васиљковић је пред судским већем, којем председава судија Дамир Ромац, рекао да разуме оптужницу, али да се се апсолутно не осећа кривим ни за једну оптужбу коју му Тужилаштво ставља на терет.



По оптужници Хрватске, Васиљковић је одговоран за злочине почињене средином 1991. у затвору на книнској тврђави те у фебруару 1993. у Брушкој, код Бенковца, где је, како се тврди, мучио, злостављао и усмрћивао заробљене припаднике хрватске војске и полиције.Иначе, почетак суђења Васиљковићу прети велики број иностраних и домаћих медија.



Суђење Васиљковићу је означено као догађај високог ризика, а он је у суд доведен уз велике безбедносне мере.У свом обраћању Суду, Васиљковић је рекао да је у затвору провео 11 година без доказа и без пресуде. Оптужницу против себе назвао је комичном, безочном и безобразном.– Ја себе доживљавам као бранитеља моје домовине Југославије и сматрам увредљивим да ме се назива агресором – рекао је Васиљковић.

– Хтео бих да се представим јер ме хрватски медији представљају у лажном светлу. Чињеница је да ме 2005. тадашња министарка правосуђа РХ прогласила ратним злочинцем премда није било никаквих доказа против мене. Оптужница је толико комична, безочна и безобразна да никад није требало да буде подигнута. Људи који су је дигли немају самопоштовања. Толико лажи...



Прекинуо га је судија Ромац.

– Немојте вређати – упозорио га је.

– Опростите, немојте замерити – узвратио је Васиљковић.



Он је оптужен да је као командант Јединице за посебне намене у саставу паравојних српских јединица, односно командант Наставног центра за обуку припадника специјалних јединица „Алфа”, поступао противно одредбама Женевске конвенције. У оптужници стоји да је током јуна и јула 1991. у затвору на книнској тврђави те током фебруара 1993. у Брушкој, код Бенковца, мучио, злостављао и усмрћивао заробљене припаднике хрватске војске и полиције.



Тужилаштво га терети и да је током јула 1991. у Глини, у договору с командантом тенковске јединице ЈНА, израдио план напада на тамошњу полицијску станицу и приградско насеље Јукинац, села Горњи и Доњи Видушевац, а потом и њихово заузимање. Током напада су оштећени и уништени цивилни објекти, становништво натерано на бег, пљачкана имовина и убијени и рањени цивили, међу којима и један страни новинар.



Судницу чува десет правосудних полицајаца, а испред ње и зграде суда је већи број полицајаца у цивилу и униформи.Васиљковић је Хрватској изручен у јулу 2015. и након што је из загребачке ваздушне луке комбијем доведен у Сплит, смештен је у затвор Билице.

Васиљковића, који има српско и аустралијско држављанство, заступају адвокати Слађана Чанковић и Томислав Филаковац, а његов предмет броји невероватних 40.000 страница.



– Ја нисам починио ратни злочин, злочин је почињен према мени и траје већ десет година – рекао је Васиљковић.Овога лета је због проблема са срцем накратко био хоспитализован у КБЦ „Сплит”, где му је уграђен стент.Одбрана ће оспорити да је Васиљковић био заповедник јединице за посебне намене, како се наводи у оптужници.



– Одбрана нема намеру да доказује невиност јер нико није крив док му се правоснажно не докаже – казао је бранилац Филаковац. – Одбрана ће опонирати наводима оптужбе и, надам се, исходовати ослобађајућу пресуду. Оптужница се темељи на претпоставци да је Васиљковић био заповедник и надређен онима који су чинили ратне злочине, но за ту тврдњу нема веродостојних доказа, него сведоци лаици износе личне закључке. Заповедник мора бити именован у писаној форми, небитно је ради ли се о регуларним или паравојним јединицама. Цела оптужница темељи се на тој претпоставци, а он ни теоретски није могао починити оно за што се терети јер није био заповедник већ авантурист и инструктор.



– Васиљковић је већ осуђен и казну је већ издржао – рекла је адвокат Слађана Чанковић. – Од 2006. године је у притвору, лишен слободе, а ништа му није доказано. Донета је пресуда пре пресуде. Васиљковић је измрцварен, нарушеног здравља. Оптужница је подигнута тек 8. јануара 2016. године, 15 година након догађаја. Дотад нитко не спомиње Васиљковића као починиоца ратних злочина. Истрага за оружану побуну је обустављена, ни Хашки трибунал није нашао ништа спорно. То је политички мотивисан поступак.



Одбрана Капетана Драгана је тражила да се суђење ради лакшег доласка сведока из Глине премести у ближи суд, у Ријеку или Загреб, али је тај предлог Врховни суд одбио.Васиљковићу је до сада у три наврата продужаван истражни затвор, одбијено му је јемство од пет милиона куна, док је оптужница написана у последњи час, почетком јануара ове године.



Кроз суд ће, по предлогу Тужилаштва, следећих месеци проћи и сведочити 55 особа. Реч је само о особама које предложила оптужба, док одбрана тек треба да предложи своје сведоке.Васиљковићеви браниоци очекују да би њихова представка Већу за људска права УН, поднета због Васиљковићевог десетогодишњег притвора, требало да резултира привременом мером због које би се од оптужби могао бранити са слободе. Представка се, по речима његове адвокатице, у првом реду односи на Аустралију, која је Васиљковића „веома дуго држала у екстрадицијском затвору, али и Хрватску, где је још увек у притвору”.



С. Х. Д.

 

Стварно сам волео Југославију

– Стварно сам волео Југославију. Сви смо били Југословени. Одгајан сам на филмовима Вељка Булајића. Јадранско море било је моје море, као што је данас ваше. Замислите, судија, да вам неки злотвор сада узме море. Агресију на Југославију починили су домаћи издајници и страни плаћеници. Они су сад бранитељи, а ја агресор. Ту нешто није у реду – образлагао је Васиљковић своје виђење Домовинског рата.

– Чак 30 одсто Хрвата било је против разбијања Југославије, а ја нисам упознао ниједног Србина који је бранио велику Србију. Овај поступак је монтирана прича, а они који су је монтирали свесни су тога. Сведоци су дали лажне исказе. То је страшно, криминал. Нисам био агресор, ја сам био бранитељ моје домовине Југославије, изгубили смо је, нажалост. Заробљеници су имали само лепе речи, ово су лажи и неистините, доказаћемо да су сведоци давали лажне исказе. Поносан сам на свој и ратни пут „книнyи”. Код мене се није смео починити ратни злочин. Немогуће је да сам почини ратни злочин.