Извршитељ и полиција иселили Љубичиће

 Породица Љубичић је након преговора с полицијом и извршитељем пристала да напусти део куће који је по судској одлуци припао њиховом првом комшији Недељку Трифковићу.Љубичићи су, због бриге о комшијама и пријатељима који нису желели да пусте извршитеље и полицију у кућу, одлучили да прихвате мирно решење како нико од њих не би био ухапшен.



Након одложеног исељења од пре месец дана,  агонија породице Љубичић се поновила када је на њихова врата опет дошао судски извршитељ, али овога пута у пратњи десетак полицајаца и с камионом спремним да изнесе њихове ствари из куће.У дворишту Љубичића њихови пријатељи су у једном тренутку поседали на под испред улазних врата да би спречили полицију и извршитеље да уђу у кућу и испразне је. Полиција је тада позвала појачање па се ускоро у дворишту нашло више од двадесет полицајаца, укључујући и припаднике Интервентне јединице. 



Петочлана породица живи од социјалне помоћи у тешким материјалним условима, а сада су остали без куће након изгубљеног спора с првим комшијом Недељком Трифковићем, који је Зорана Љубичића тужио због ометања поседа и добио пресуду у своју корист, којом је првобитно Љубичићу наложено да плати око 500.000 динара одштете и око 200.000 динара судских трошкова. Љубичић није имао новца за то те је суд наредио продају његове куће да би се намирио Трифковић, а пошто на заказаним јавним продајама није било заинтересованих купаца, судском одлуком је наложено да се као власник дела Љубичићеве куће упише Трифковић, што је у међувремену и спроведено.



По речима Зорана Љубичића, проблем је почео када га је комшија Трифковић тужио због наводне узурпације дела плаца на којем је ограда.

– Мени је прво то било чудно јер та ограда никако не угрожава његов део плаца нити је од ње могао имати било какву штету – прича Зоран Љубичић, који се у кућу у Радоја Домановића уселио 2001. године, када је за њу дао двособан стан на Детелинари.

– Међутим, суд је на крају пресудио у његову корист и прихватио некакав налаз вештака који је утврдио да је Трифковић наводно претрпео штету од 500.000 динара због те ограде.   Породица Љубичић више од пола године живела је без воде и струје јер је Недељко Трифковић, уз судску одлуку о преузимању куће, тражио од надлежних да је искључе с водоводне и електромреже.



После двочасовног разговора с полицијом, која је у овом случају само била асистенција изршитељу, Љубичићи су пристали да се иселе из остатка куће и од сада ће с троје деце боравити у собичку од 16 квадрата, без струје, воде, тоалета и врата.Зоранов комшија Милорад Радовановић из кућног броја 62б такође се нашао на мети тужбе комшије Трифковића, али је он успео да исплати одштету по пресуди и тако спаси своју кућу.



– Љубичићева, Трифковићева и моја кућа су катастарски на истом плацу, али ми у својим уговорима имамо тачно прецизирано коме шта припада, и то никада није било спорно – објашњава Радовановић. – Спорне су сулуде судске одлуке које су довеле до свега овога.Љубичићи су уложили жалбу пред Вишим судом, уз захтеве за обнову поступка јер су дошли до нових доказа и сведока за које сматрају да су довољни да се прихвате као основ за понављање поступка у којем ће покушати да докажу да ничији посед нису угрозили.

Трифковић, који је повео спор, у ранијим изјавама је тврдио да је Љубичића преварио првобитни власник, који му је дао кућу у замену за стан, а да повод спора није била ограда, већ нелегалан објекат на заједничком плацу.



Н. Перковић