И кршине на мети лопова

а вероватно и због све слабије куповне моћи. Како кажу у новосадској полицији, чак се јављају случајеви да се с паркинга краду хаварисана или покварена возила, која се препродају отпадима за секундарне сировине.

– Цена гвожђа на отпаду је око 22 динара килограм па се и за старог „стојадина”, тешког близу тоне, може добити солидан новац – каже за „Дневник” шеф групе у новосадској Полицијској управи за сузбијање крађа возила Александар Марсенић. – Лопови обично претходно поскидају комаде племенитих метала којих има у готово сваком аутомобилу и тако из сваког извлаче максимум.

Он додаје да се, осим класичне крађе, у нашем окружењу дешавају и случајеви превара с рентакар возилима:

– Један од учесника изнајми неко боље возило, попут новог „пасата“ или сличног, потом дође до Мађарске, преспава у хотелу, а помагачу преда кључеве. Ујутру се обично пријави крађа, а затим се од полиције тражи потврда да  је возило украдено. У тренутку када је крађа пријављена, возило је већ далеко или у деловима спремно за препродају на црном тржишту – објашњава наш саговорник, и додаје да је то је проблем с којим се суочавају у читавом региону. – Конкретно, у Србији постоји троугао, попут бермудског, у којем се крадљивци приметно баве крађом и трговином украденим аутомобилима, а то је Београд – Нови Сад – Шабац с околним местима. С тог подручја потиче много тога у тој области криминала. Велики новац се обрће и чести су и агресивни обрачуни конкурентских група.

По Марсенићевим речима, у Новом Саду и околини тренутно нема неких већих група које се тиме баве, а томе је допринео и долазак великих компанија које се баве трговином аутомобилима и које купцима нуде сигурну и комплетну услугу уз разне погодности. Међутим, и даље се више од 90 одсто крађа возила у Јужнобачком округу дешава у самом Новом Саду.

– Нови Сад је као велика спаваона. Делови као што су Ново насеље и лимани су привлачни за крадљивце, нарочито од поноћи до зоре, али они иду за аутомобилом који се тражи или је већ поручен, тако да лоповима у крајњем случају није битно где ће га пронаћи. Наравно, лакше ће га украсти у неком забаченом, неосветљеном крају, али су се неке крађе дешавале и усред бела дана на врло прометним местима – каже инспектор Марсенић.

Како додаје, у крађи аутомобила обично учествују двојица, од којих један чува стражу док други обија кола. Међу криминалцима вештина крађе кола се сматра занатом и најчешће они који се тиме баве и не траже друго „занимање”.

У зависности од тога да ли краду за себе или за неког шефа, по колима добијају од неколико стотина евра до неколико хиљада. По неким подацима, украдене нове лимузине „пасат” продају се за око 2.000 евра, а ако желе брже да се реше украденог возила, продају га и по нижој цени.

Организованије групе имају сталне купце украдених кола, мрежу продаје скупљих делова јер се на тај начин може више зарадити, а највише зарађују групе које успевају да фалсификују документа па украдена кола препродају као регуларна. 

– Дешава се да контролом возила утврдимо да је укредено, а да возач ког затекнемо заиста не зна ништа о томе јер је пре њега аутомобил прошао кроз неколико руку – каже Марсенић.

По његовим речима, упркос све бољој заштити која се уграђује у новије аутомобиле, вештим лоповима не треба више од неколико минута да их украду.

– Како напредује технологија код произвођача, тако се и лопови обучавају за нове ствари. Рецимо, декодер који се користи у крађама за нове моделе „бе-ем-веа” може се наћи у продаји на сајту у једној суседној држави за 8.000 евра. У понуди се каже да је свака употреба на одговорност купца, али се регуларно нуди за плаћање кешом или картицом – каже наш саговорник.

М. Вујачић

Од јануара украдено 40 возила

За прва три месеца ове године у Новом Саду је украдено 40 аутомобила, а готово свака друга крађа, иако је пријављена по непознатом извршиоцу, расветљена је, говори статистика новосадске Полицијске управе. Прошле године је у Јужнобачком округу пријављено 200 крађа возила, а у 2011. их је забележено 303.