Доктору с ВМА три године за мито

од 14. децембра 2009. године до 19. марта 2010, на три године затвора.

Како је за „Дневник“ изјавила портпаролка Апелационог суда Мирјана Пиљић, окривљеном Гулићу је изречена и мера забране вршења лекарског позива у трајању од три године, а одузета му је и незаконита имовинска корист и обавезан је да уплати у корист буџета Републике Србије 2.400 евра и 300 швајцарских франака.

Одлуком Апелационог суда преиначена је првостепена пресуда Вишег суда у Београду од 25. марта 2015. године, којом је Гулићу била изречена казна затвора од четири године и мера забране вршења лекарског позива у трајању од пет година.

Сада правоснажном пресудом, како је званично саопштено, др Гулић је оглашен кривим по оптужби да је „од 14. децембра 2009. године до 19. марта 2010, на Клиници за грудну хирургију Војномедицинске академије, као лекар специјалиста грудне хирургије, у више наврата захтевао и примао за себе новчане поклоне од више својих пацијената и њихових сродника, да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службене радње које би морао извршити, као и после извршења службених радњи које је у оквиру свог службеног овлашћења морао извршити“.

Наведено је такође да је од укупног броја радњи које су окривљеном стављене на терет, у међувремену за пет наступила апсолутна застарелост па су изостављене из чињеничног описа приликом одлучивања у другом степену.

– По мишљењу Апелационог суда, првостепени суд је, разматрајући одлуку о кривичној санкцији, правилно утврдио и дао одговарајући значај свим релевантним околностима – казала је Мирјана Пиљић за „Дневник”.

По њеним речима, од олакшавајућих околности суд је ценио чињеницу да је окривљени делимично признао извршење кривичног дела, његове личне и породичне прилике, ранији живот, а од отежавајућих околности – да је у кратком периоду предузео више кривичноправних радњи, начин извршења дела, искоришћавање тешких ситуација, да су му били поверени животи и здравље људи, да су његови пацијенти, како је и сам навео, били углавном тешки болесници те да је, искоришћавајући њихов тежак положај. одређивао и наметао „као тарифу” износе који су људи, односно пацијенти, морали да плате.

– Кад се имају у виду отежавајуће и олакшавајуће околности, као и бројност кривичноправних радњи, Апелациони суд је, с обзиром на то да их је изоставио одређени број, смањио казну, налазећи да ће се казном затвора од три године довољно утицати, како на окривљеног, тако и на друге да не врше таква или слична кривична дела – истакла је Мирјана Пиљић.

Ј. Ј.