Девојке и жене све чешће обијају станове
Станови у Новом Саду и околини најчешће се проваљују у преподневним часовима док су људи на послу, обично радним данима од 8.30 до 11.30 сати, а
крадљивци „оперишу“ у свим деловима града. Међутим, неретко то чине у старијим зградама на Лиманима, Грбавици и у центру.
Такође, приметно је да су куће су на мети провалника махом с првим сумраком, а пословне просторије у току ноћи, често између два и четири сата. Иначе, нема више сезона обијања, без обзира на то да ли су годишњи одмори у току. Пратећи податке о провалама, уочљиво је да није рекост да изгредници долазе из других градова, Београда, Шапца, Руме, Суботице, али и из комшијских држава. Одмах после обављеног посла – а неретко они обијају три стана у дану па и више – одлазе у своја боравишта.
– Провала је знатно мање него лане, а поготово у односу на претпрошлу годину, док морам напоменути и да смо недавно расветлили серију обијања некретнина која су трајале више месеци – каже за „Дневник“ в. д. шефа групе у новосадској Полицијској управи за расветљавање тешких крађа Симо Јарчевић. – Тим поводом смо ухапили двојицу Новосађана који су се тиме бавили од марта до септембра. Они су стари око 40 година и повратници су у провалама целог живота.
Он објашњава да најчешће у та дела улазе две или више особа, од којих једна чува стражу. Уобичајени систем рада је да звоне на вратима стана из којег се нико није јавио док су претходно позивали преко интерфона у улазу. Уколико им неко ипак отвори врата изабраног стана за који су мислили да је без укућана, представе се да су из неке организације или једноставно траже неког с другачијим презименом, надајући се да ће им станар поверовати и рећи да су погрешили, да би они уз извињење отишли.
– У последње време појављују се случајеви где су извршиоци дела више женских особа. Оне су различите старосне доби, од оних које су тек постале пунолетне до старијих од 40 година. Уредног и неупадљивог су изгледа, пристојно и лепо обучене, док при сусрету ни по чему нису сумњиве – прича Јарчевић.
Он наглашава да провалницима погодују старија улазна врата у станове, с улошцима браве који вире споља у ходнику па их они француским кључем без много муке цимањем преломе и избаце из лежишта, а за то им треба два до три минута. Осим лома цилиндра, практикује се и класична полуга завлачењем подесних алата на одговарајућем месту уз насилне потезе.
– У великој већини случајева из стана узимају само новац и злато и евентуално неки мали предмет који им је запао за око, односно оно што се може ставити у yеп или ташницу. Ипак, дешава се понекад да понесу као плен пиштољ или лаптоп. Занимљиво је да је већина покрадених држала новац сакривен у спаваћој соби, испод постељине или пешкира, под душеком или у ноћном сточићу у књизи па не чуди то што крадљивци, чим уђу у стан или кућу, хрле у спаваћу собу – наводи Јарчевић.
Он истиче да су посебно погодне за провалнике куће у неосветљеним деловима Новог Сада, где има широких плацева и недовршених објеката, без густог комшилука. На пример, нађу се на мети оне према Ветернику, у делу Адамовићевог насеља или Телепа према Адицама. – Ближи се крај године, раније пада мрак, па би критично време за необезбеђене куће могло бити већ од 17.30 до 19.30 сати. Њих не обијају на улазним вратима као станове, већ обично проваљују подесним алатом системом полуге на бочном прозору или терасним вратима, где су склоњени од очију пролазника. У просторијама се задржавају највише три до пет минута – додаје Јарчевић.
Наш саговорник напомиње да се често дешава да раде увиђаје у луксузним кућама које имају аларме, али их власници нису активирали, уз образложење да су заборавили или да их је мрзело да то ураде. – Дешава се да укућани спавају ноћу на спрату, а крадљивац вршља у приземљу и узима оно што му треба. Ипак,провалници гледају да не сретну некога у својој работи, односно да избегну сваки контакт и с оштећенима, али и с комшијама и пролазницима. Ако наиђу на некога, они користе своје, обично завидне вештине у комуникацији и спретно излазе из сутуације, уз оправдање које смишљају у тренутку, а које се обично своди на то да су се забунили или траже помоћ. Домишљати су и моментално изговарају резонску причу, добију на времену и утекну.
Јарчевић напомиње да је приметно смањење провала у пословне просторије, пре свега јер се пословни људи све чешће одлучују на то да уграде алармне системе и видео-надзоре па на тај начин одвраћају потенцијалне крадљивце.
– Неретко се дешава да изгредници који се још нису определили за то да се дуже баве провалама, под дејством психоактивних суптанци ноћу изненада одлуче за извршење таквих дела у фирмама, узимају разне предмете, па и телевизоре из кафића, али брзо их откријемо. Последња велика серија обијања пословних просторија је била пре око годину и по, кад је један Београђанин долазио готово свако вече аутобусом у Нови Сад и обијао више од 30 локала на Булевару ослобођења и у центру, да би се првим јутарњим аутобусом враћао кући. На мети су му биле искључиво фирме, а из њих је узимао само новац, односно пазаре – наводи Симо Јарчевић.
Наш саговорник апелује на грађане да, према својим могућностима, додатно осигурају стан од провала. Како каже, корисно је уградити додатну браву, прекрити розетом цилиндар браве који вири на спољној страни врата, ставити резе, рајбере на прозоре и терасна врата кућа, користити видео-надзор, а људи који имају уграђен аларм, ваљало би да га активирају. Такође, он наглашава да не би требало олако пуштати непознате особе у зграду само зато што су позвониле и без објашњења тражиле да уђу у улаз.
М. Вујачић
Из затвора у провале
Провалници су обично повратници у делима која чине. Често немају ни завршену основну школу, али су врло сналажљиви и речити кад треба да се ваде из „чупаве” ситуације. Граница њихове старости кад улазе у ту врсту криминала помера се наниже.
– Имамо осумњичене који имају 16 и 17 година, а озбиљни су извршиоци провалних крађа, који су више пута ухваћени због тога и док нису били кривично одговорни, односно док су били деца испод четрнаесте године – објашњава Симо Јарчевић. – Провалама се баве у виду заната. Чим изаћу из затвора, опет иду у обијања. Новац најчешће троше на набавке за свакодневни живот, кафанска дружења и коцку, али карактеристично за професионалце је да нису наркомански зависници нити алкохоличари.