Деценија процеса због земљишта још без епилога

још се расправаља у београдском Вишем суду!

Ни после девет година од покретања не чини се изгледним скоро окончање тог процеса којим су обухваћени Милорад Ђокић, Рајко Мандић и Дејан Крањчевић, као директори ПИК-а у различитим периодима од 2002. до 2006. године, тадашњи председник Управног одбора Лазар Ружичић, правни заступник ПИК-а Небојша Авлијаш, судски вештак Петар Мунћан те власник „Силоса Јаково“ Ђорђе Божић и директори приватне фирме „Хана ко“ Шпиро Јанковић и Весна Јанковић.

На рочишту одржаном јуче настављено је извођење доказа, а сви окривљени од почетка одбацују оптужбе и негирају различите спорне околности које им се приписују у вези с поступцима купопродаје делова појединих земљишних парцела током 2002, 2004. и 2005. године. Одбрана бивших руководилаца ПИК-а истиче да је комбинат био у изузетно тешкој материјалној ситуацији и да је, ради функционисања, руководство предузимало и непопуларне потезе, али све у складу с прописима.

Бранилац Шпире Јанковића адвокат Душко Миљуш каже за „Дневник“ да је председница судског већа на овонедељном главном претресу констатовала да „осам и по година од подношења оптужнице деведесет одсто доказних предлога није комплетирано“.

– То значи да су неки писани докази мањкави, поједини чак лоше одређени, а да неки и не постоје – наводи Миљуш.

Бранилац истиче да „у списима предмета постоји свега пет одсто оригиналних докумената доказне грађе, док део пореосталих није базиран ни на фотокопијама“.

– На такве чињенице у вези с доказном грађом указивали су сви браниоци још у својим приговорима на оптужницу – напомиње Миљуш.

По браничевим тврдњама, окривљеном Шпири Јанковићу из фирме „Хана ко“, бившег добављача ПИК-а Земун, одузета је целокупна непокретна и покретна имовина и већ девет година живи као подстанар у својој кући, а кривични процес је пре месец дана загазио у десету годину трајања.

– Током тог периода, постојала је пауза од безмало две године у којој се никад ништа није дешавало, а поступак је настављен на инсистирање једног од окривљених, коме је такође одузета целокупна имовина, али не бих да му помињем име јер нисам његов бранилац – наглашава Миљуш.

Јанковићевој одбрани, по речима адвоката, није јасно колика је, по оптужници, укупна површина земљишта спорна у случају фирме „Хана ко“.

– Оптужница барата налазом и мишљењем вештака који је упоредио вредност земљишта на које је ПИК свом добављачу „Хани ко“ пренео право коришћења због неплаћеног испорученог репроматеријала, и износ ПИК-овог дуга. На тај начин вештак је сам себи дао за право да мом клијенту на неки начин припише одговорност. Сад имамо парадоксалну ситуацију да је Јанковићу одузета та земља, а није му надокнађено оно што је он дао ПИК-у. Значи, мој брањеник је у целој овој причи оштећени, а у овом поступку је окривљени – сматра адвокат Миљуш. 

У првој оптужници су по питању купопродаје дела ПИК-овог земљишта обухваћена два случаја која се односе на пословне релације ПИК-а и Ђорђа Божића. За случај који се, по тврдњама оптужбе, темељи на уговору из 2005. године о финансирању пољопривредне производње од „Силоса Јаково“, за четири културе, наводи се да га је осујетило ново руководство ПИК-а у мају 2006.

Други случај је с почетка 2002. године, а, по оптужници, односи се на околности пре и после 31. јануара 2002, када је тадашњи директор ПИК-а Милорад Ђокић потписао с Ђорђем Божићем уговор о преносу права коришћења укупно 33 хектара земљишта у пет парцела, за износ од 36 милиона динара. Због сумње Тужилаштва у веродостојност одлуке УО ПИК-а којом се одобрава уговор од 31. јанура 2002. године, окривљен је тадашњи председник УО Лазар Ружичић, док се наредни директор Рајко Мандић сумњичи у вези с потоњим поступком разграничења, а његов наследник Дејан Крањчевић у вези с одређеним потезима из 2004. године. 

Друга оптужница односи се на три уговора ПИК-а – један из 2004. године и два из 2005. – с добављачем репроматеријла фирмом „Хана ко“, по основу којих је, тврди се, због неплаћања у уговорном року, „Хана ко“ постала власник дела појединих парцела ПИК-а. Том тачком обухваћени су Дејан Крањчевић, Шпиро Јанковић и Весна Јанковић, а Небојша Авлијаш се терети у вези са састављањем текста, по оптужби, спорних уговора.

Тужилаштво наводи да су акти у вези с отуђивањем земљишта ПИК-а „донети без неопходне сагласности Агенције за приватизацију, без јавног оглашавања и прикупљања понуда, без обавештавања Министарства пољопривреде које је имало право прече куповине“. На тај начин је, тврди се оптужницом, окривљенима Ђорђу Божићу, Шпири Јанковићу и Весни Јанковић прибављена противправна имовинска корист.

Ј. Јаковљевић

Без доказа о подстрекивању директора ПИК-а

Окривљеним директорима приватних фирми оптужницом је стављено на терет да су подстрекавали поједине директоре ПИК-а да закључе уговор с њима, и да су злоупотребили овлашћење одговорног лица, а одбрана, с друге стране, сматра да те „оптужбе нису поткрепљене“.

– Тужилаштво није дало ни један једини доказ у смеру да је мој брањеник Јанковић подстрекавао директора ПИК-а да с њим закључи уговор. Тужилаштво је требало да утврди када, где и како је вршено подстрекавање о којем износи наводе у оптужници – објашњава Душко Миљуш.