Цела Европа ради по рецепту из Србије

 нуклераних (ХБРН) материјала још 2008. године, ретко ко је могао очекивати какав статус ће у тој области у тако кратком периоду добити представници МУП-а ван граница наше земље и какве размере ће имати и које промене ће унети тај потез у очувању безбедности грађана, поготово кад је реч о тероризму и природним катастрофама. Тај први пројекат је био усмерен на земље Југоисточне Европе и Кавказа и односио се на сузбијање илегалне трговине поменутим материјалима.

– Управо сам из Брисела добио информацију да је одобрен форензички пројекат који је наш тим написао за девет држава – истиче у изјави за „Дневник” национални координатор МУП-а за сузбијање илегалне трговине хемијским, биолошким, радиолошким и нуклеарним материјама Марко Миливојевић. – Он је вредан око 300.000 евра по земљи и укључује обуку у форензичкој области и опремање у тим активностима, а то је само један сегмент пројекта. То значи да ће припадници МУП-а бити тренирани да делују код обраде лица места неког догађаја. На пример, у случају проналаска радиоактивног извора, тренираћемо прикупљање доказа ради примене постојећих прописа за кривична дела у тој материји. Нарочито је то важно у борби против тероризма јер је МУП, између осталих, дужан да се постара да утврди ко је донео опасан материјал на то место, да процесуира предмет с Тужилаштвом, да нађе трагове, отиске, ДНК, да открије намере осумњичених...



Наш саговорник наглашава да су службе Републике Србије које које раде по тим безбедносним изазовима, превентивно или као државни органи за одговор на претњу први пут увезане. Циљ те иницијативе је стварање унутрашње и спољне мреже свих држава ради повећања безбедности и заштите у самим државама, на нивоу региона и целог света.



Након само неколико међународних састанака, национални координатор, шеф Криминалистичкотехничког центра у Новом Саду Марко Миливојевић предложио је формирање тима стручњака на нивоу државе који би се бавили том проблематиком. Он тада није ни слутио да ће то послужити Европској унији као пример добре праксе и сад су у тој иницијативи 52 земље-учеснице из целог света и 20 земаља-посматрача обавезне да, као и ми, формирају националне тимове, тако да је наша добра пракса постала обавеза те иницијативе.



Целе прошле седмице код нас су боравили представници Европске комисије, односно експерти који су задужени за помоћ на лицу места у поменутим ситуацијама, а који су имали задатак да процене капацитете Србије за обуку других држава у тој области и у петак је закључено да је наша земља с неколико својих институција спремна да држи предавања другим државама. Поготово су били задовољни Националним крим-техничким центром МУП-а, тако да ће ускоро, вероватно, код нас на обуку долазити специјалци за наведену проблематику из других земаља.



– Као пример, могу навести да се својевремено у једној јужноамеричкој држави десио случај да је један човек пронашао радиолошки материјал величине кутије шибица, који је остао од неке порушене болнице. Био је незаштићен, а сада свака држава има обавезу надзора над таквом врстом материјала јер он не сме да се загуби. Ако би се тако нешто десило, то би значило да та држава не функционише како треба. Тај прашак је том приликом мало светлуцао, деца су се играла с тим јер им је то било забавно. Али, након тога је контаминиран велики простор, а неколико особа је било озрачено. Радило се о радиолошком материјалу кобалту, којег има у реднген-апаратима – прича Марко Миливојевић, који је, говорећи о тој проблематици, доспео и за говорницу у Уједињеним нацијама.



Потом је неколико десетина лица преминуло, око 100.000 особа се подвргло здравстевној контроли да би се утврдило да ли су озрачене, што је, наравно, био притисак и на здравство, а све што се налазило у околини, укључујући возила, објекте и све остало, било је озрачено и морало се третирати као радиолошки материјал – отпад, који свакако мора бити на одређени начин ускладиштен.



Миливојевић каже да је лаицима најкраће могуће описати да „радиолошки материјал сија, а нуклеарни каже ’бум’“.

– Нуклеарни материјали су углавном уранијум и плутонијум и они се користе за нуклеарне електране, али, наравно, и за науклеарне бомбе, а радиолошки се углавном користе у здравственим установама и присутни су у већини болница за потребе зрачења, али могу имати негативне ефкете уколико се искористе на недозвољени начин. Такви извори се демонтирају из уређаја за десетак минута када то раде упућене особе. Стога, морамо бити обазриви да се они не преносе илегално и не злоупотребе, нарочито за терористичке нападе – навео је Марко Миливојевић. 



М. Вујачић

 

Вежба с 15 држава



– Иначе, на реду нам је разматрање захтева из земаља Централне Азије да имамо заједничку вежбу с регионом око Каспијског мора – Узбекистан, Казахстан, Таyикистан и суседне државе – на тему проналаска и заштите радиоактивних и нуклеарних материјала, па се може очекивати да се наредне године она одржи. У њој би требало да учествовује око 15 земаља, где ће свако имати своју позицију и улогу на терену и у штабу. Такав материјал се неретко кријумчари у том подручју, поготово од Грузије према Турској, где је било неколико заплена у последње време – каже Марко Миливојевић.