Брже до правде

 без вођења главног претреса, решен је велики број кривичних процеса. Подаци показују растући тренд примене тог института, уведеног код нас изменама Законика о кривичном поступку 2009. године.

Порасту броја закључених споразума, поготово од 1. октобра 2013. године и примене новог ЗКП-а, у тужилаштвима опште надлежности допринела су нова решења по којима се споразум може закључити у свим фазама поступка, за сва кривична дела, док је раније то било могуће до почетка суђења и само за кривична дела са запрећном казном до 12 година затвора. 



„Споразум о признању кривице, односно од 30. септембра 2013, споразум о признању кривичног дела, као поједностављена форма поступања у кривичним стварима, наставља тренд повећања”, констатује се у извештајима о раду тужилаштава.

Анализом статистичких података о ефектима примене тог института, како се наводи, „очигледно је да је све више прихваћен и од окривљених и њихових бранилаца и да постаје све чешћи начин окончања кривичног поступка“.



По званичној статистици, већ у првој календарској години пуне примене новог ЗКП-а, за дванаест месеци 2014, тужилаштва су закључила споразуме о признању кривичног дела с 2.054 окривљене особе, што је повећање од око 49 одсто у односу на 2013. годину, кад је укупно закључено 1.382 споразума. На пример, основна јавна тужилаштва на подручју Апелационог тужилаштва у Новом Саду увећала су у току 2014. године број закључених споразума 300 одсто: било их је 664, а претходне године 166.



Исти тренд, по расположивим подацима, у току 2014. године забележен је на нивоу свих јавних тужилаштва у Војводини, када је било укупно 765 закључених споразума, или троструко више у односу на 2013. годину, када их је закључено 238.

Истовремено, тужилаштва с подручја Апелационог јавног тужилаштва у Београду забележила су пораст броја закључених споразума, такође већ у току 2014. године, од 22 одсто, односно било их је укупно 820, док је годину раније, по старом ЗКП-у, закључен 671.  

На годишњем нивоу, по релевантним статистичким подацима, од укупног броја споразума, процентуално највише закључених углавном буде за кривична дела против имовине, против безбедности јавног саобраћаја, затим за дело неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја, али и за кривична дела против привреде и злоупотребу службеног положаја, као и друга, у зависности од кретања у току одређене календарске године. 



Такође, подаци показују да судови усвоје око 95 процената укупног броја закључених споразума о признању кривичног дела.

Суд ће, утврђено је законом, решењем одбацити споразум о признању кривичног дела ако не садржи законом предвиђене податке, ако на рочиште није дошао окривљени који је уредно позван, а који није оправдао изостанак. Споразум ће, пише у закону, бити одбијен ако суд утврди да није испуњен један или више услова предвиђених закоником, а када решење постане правноснажно, споразум о признању кривичног дела и сви списи у вези с њим уништавају се у присуству судије који је донео решење и о томе се саставља записник, а поступак се враћа у фазу која је претходила закључењу споразума.



Ј. Јаковљевић