Бранку Самарџићу лисице по потерници Интерпола

по Интерполовој потерници издатој из Београда. По налогу надлежног Основног јавног тужилаштва у Велесу, како је објављено, њему је одређена мера једномесечног екстрадиционог притвора.

Самарџић је, како јављају медији, тражен по налогу суда у Зрењанину, по оптужници за злоупотребу службеног положаја. Он је четири године недоступан правосуђу Србије.

По привођењу, како су објавили скопски медији, истражном судији је потврдио да је „живео у Грчкој, у вили на Ханиотију“. Изјавио је да је био на путу према Србији, где је 16. маја требало да се појави у суду у Зрењанину.

Тамошњи суд је Самарџићу одредио меру истражног притвора 5. априла 2012. али од тада му се губи сваки траг. За њим је Интерпол из Београда издао међународну потерницу 19. септембра исте године.

У македонским електронским средствима информисања су пренете раније информације српских медија о великој афери преко фирме „Транспетрол“ из Сечња, из које је, како се наводи, „ишчезло“ више од 15 милиона евра.

Као кључни актер преваре неколико компанија и банатских пољопривредника преузимањем рода без накнаде (процењено је да је из силоса фирме „Транспетрол“ где је био сувласник, „исцурило“ 2.077 вагона кукуруза и 211 вагона пшенице) осумњичен је – Самарџић.

Суноврат сечањског „Транспетрола“, некада једне од најуспешнијих приватних фирми у том делу Баната, изненадио је многе, па и њеног оснивача и сувласника Бранка Самарџића. У писму које је средином јануара 2012. из САД, где је у том тренутку био, проследио медијима интернетом, Самарџић за то не види сопствену одговорност, већ све сваљује на суграђанина кога је пре 19 година запослио и у кога је, напослетку, зато што се показао „врло савесним, одговорним и способним“ поставио за директора. Он је окривио и „београдске мафијашке организације“ по чијим налозима је, наводно, директор поступао, али и неименоване локалне фирме, које су видно напредовале у протеклих неколико година.

По Самарџићу, уништење „Транспетрола“ организовано је од новембра 2010. до априла 2011, у периоду када је он, како је то практиковао десетак година, био ван Србије. Он је убеђен у то да му је фирма у стечају „због мноштва криминалних радњи“ директора.

„Он је мени свакодневно подносио усмене извештаје, о позитивном пословању и позитивној трговини житарицама  У претходних 18 месеци, ’Транспетрол’ је направио промет од 56 милиона евра, при чему је профит требало да буде три милиона евра”, писао је Самарџић. Он је истакао да очекује да се испита продаја житарица и њихова наплата и да се установи где су отишле огромне количине житарица и ђубрива којих нема, а стоје као да су на стању његове фирме.

У „Транспетрол” у Сечњу стечај је уведен у новембру 2011. године због дуга од 18 милиона евра, објавили су медији. По првим сагледавањима стечајне управнице, „Транспетрол“ пољопривредницима, држави, банкама и другим пословним партнерима дугује 1,36 милијарду динара, а располаже имовином од „свега“ 800 милиона.

Александар Шапоњић, кога је Самарџић прозивао, раније је за Радио-телевизију Војводине изјавио да те тврдње нису тачне. И представници предузећа којима „Транспетрол” дугује новац не верују у Самарџићево образложење.

– Није тачно да Бранко није знао јер је он учесник у свим пословима, без обзира на то што се он ту правда да није био ту и да је тада боравио у Америци – рекао је раније новинарима председник Одбора поверилаца „Транспетрола” Јован Раца.

Н. С. Х.