Блануша ослобођен оптужби да је отео Милошевића
бившег председника Југославије Слободана Милошевића, притвореног 1. априла 2001. године због истраге о буyетским средствима, одвео из притвора 28. јуна 2001. без сагласности суда, силом, с непознатим људима, и насилно га предао непознатој особи на хелидрому Института за безбедност, да би потом Милошевић био пребачен у притвор Хашког трибунала, супротно Уставу, законима и међународним актима.
Оптужени Блануша је приликом одвођења Милошевића из притвора поступао по одлуци Владе Србије о предаји Милошевића овлашћеном представнику Хашког трибунала, о чему су изведени докази. рашњом пресудом је утврђено да у радњама које је предузео нема елемената кривичног дела отмице онако како је оно дефинисано у Кривичном законику, односно да је примењена сила, претња и обмана ради стицања одређене користи.
Истом пресудом Блануша је ослобођен оптужби за злоупотребу службеног положаја у вези са садржајем књиге „Чувао сам Милошевића: Дневник из ћелије број 1121“, коју је објавио убрзо након што се Милошевић нашао у Хагу, док је услед застарелости одбијена оптужба за кривично дело неовлашћеног фотографисања.
По те две тачке Блануши је суђено због оптужби да је током Милошевићевог боравка у притвору, „дозволио и организовао његово неовлашћено фотографисање приликом шетње затворским двориштем, његово извођење из притвора 28. јуна 2001. године, као и бележење поверљивих разговора које је Милошевић имао са члановима породице, адвокатима и пријатељима, и те записе објавио у својој књизи ’Чувао сам Милошевића’ коју је продао у за сада неутврђеном броју примерака“.
Оптужницу против Блануше поднео је 2005. године, у својству оштећеног, лично бивши председник државе Слободан Милошевић из притвора Хашког трибунала, у којем је и умро, а потом је поступак наставила његова удовица Мирјана Марковић, преко правног пуномоћника.
С обзиром на то да је пресуда првостепена, постоји могућност жалбе.
Бивши управник чувеног ЦЗ-а у одбрани је негирао све оптужбе, и тврдио је да је приликом одвођења Милошевића из притвора 28. јуна 2001. само извршавао налог својих претпостављених у тадашњој Влади Србије.
– Тога дана Влада Србије донела је одлуку и закључак да се Милошевић испоручи представницима Хашког трибунала – рекао је Блануша. – Представници Хашког трибунала су пре тога десетак дана боравили у Београду, донели су цео предмет у Окружни суд у Београду и све је то било припремано да се Милошевић прво одведе до Института за безбедност. Кад сам примио одлуку и закључак Владе Србије, а уједно сам добио и писану наредбу коју је потписао помоћник републичког министра правде, директор Управе за извршење заводских санкација Драган Вулић, ја сам поступио по налогу Владе Србије. Није било моје да расправљам да ли је то било у реду или није било у реду. Истовремено, кад сам све те папире добио, обавио сам разговор и с тадашњом председницом Окружног суда Видом Шкеро, и упознао сам је да се тог часа већ спроводи одлука Владе Србије, звао сам и истражног судију Горана Чавлину. Судија Шкеро ми је одговорила да ту ја немам шта да се бринем, да је ту улогу преузела Влада Србије, ниједном речју није поменула да је то противзаконито нити да ја чиним било шта што није у реду. Истражни судија Чавлина рекао ми је такође да је то одлука Владе Србије. Када је истражни судија Чавлина испитиван као сведок на том суђењу, тврдио је да га је тог дана звао и премијер Зоран Ђинђић и да га је обавестио о томе да ће то преузети Влада Србије. Истовремено, када је стигао допис од Министарства правде, ја сам више пута разговарао с министром правде, сада покојним Владаном Батићем. Ја сам као службеник Министарства правде, уједно од Владе Србије и постављен на место управника, извршио оно што су они налагали.
Ј. Јаковљевић