Aнтикорупциjски савет о правосуђу

Правосуђе у Србији постигло је одређене, али недовољне помаке када је реч о суђењу у разумном року, вредновању носилаца правосудних функација, и именовању председника судова, али остају проблеми утицаја извршне власти, посебно у коментарисању судских случајева, затим великог броја судија, те спорог спровођења стратегије.

Извештајем се констатује и да је дошло до побољшања у решавању старих предмета и да су донети подзаконски акти који се тичу критеријума и мерила за вредновање рада као и изборе судија и тужилаца, Закон о заштити права на суђења у разумном року, али и да је потребно убудуће контролисати њихову имплементацију.

Чланица Савета Јелисавета Василић указала је на велики број старих предмета који трају више година.“Број предмета старијих од пет година у основним судовима смањен је за четири одсто, док је број предмета старијих од десет година смањен за 12 одсто”, указала је Василић.Она је истакла и да су донети прописи на основу којих је могуће вредновати носиоце прависудних функција, као и то да је раније већина председника судова била у в.д функцији, што је био начин корупције судија.

“Сада имамо изабране све предеднике осим шест в.д. председника, и то треба да се исправи”, рекла је Василић.Изнела је и податак о перцепцији присуства корупције, па је, каже, 25 одсто судија сматрало да су њихове колеге корупмиране."То за своје колеге мисли и 30 одсто тужилаца, као и 60 одсто адвоката, док више од 80 одсто грађана сматра да су носиоци правосудних функција подложни примању мита”, пренела је резултате истраживања Василић.

Када је реч о броју судија и судова Василић је истакла да у Европи, по глави становника, има много мање судија, као и то да један судија добија у просеку по 850 премета, за разлику од Србије где је то око 300.Она је поручила да је потребно наћи мерила на основу којих ће се видети колико је судија потребно Србији.

Василић је указала и на проблем неравномерне доступности праву и правди, јер постоје судије које су прилично оптерећене бројем предмета, као и оне који раде много мање.Према њеним речима због, многи закони су такви да их судије веома тешко тумаче и препуштени су себи “да налазе правду”.

Када је реч о независности правосуђа, Васлић је истакла да је потребно престати са кршењем презумпције невиности, јер то смета и утиче на рад судија.Чланица Савета Мирослава Миленовић истакла је да правосуђе нема независан буџет од извршне власти што отвара простор за утицај на правосуђе.

“Не одваја се довољно средстава у буџету Србије за правосуђе, нити су потпуно пренете буџетске надлежности на Високи савет судства и Државно веће тужилаца”, рекла је и додала да треба да постоје два поптуно независна буџета - буџет за судство и тужилаштво. 

(Танјуг)