Агенцији овлашћење подношења кривичних пријава

док ће на њеном крају Министарство правде сачинити извештај.

Важећи Закон о Агенцији за борбу против корупције донет је 2008. године, а примењује се од 1. јануара 2010, уз измене које су извршене те године. Током његове примене уочена је потреба да се већи број одредаба појасни и прецизира и да се на другачији начин уреде одређена битна питања, везана, пре свега, за сукоб интереса, кумулацију јавних функција, пријављивање имовине и прихода функционера и овлашћења Агенције.

Први разлог за доношење новог, знатно квалитетнијег закона, јесте увођење јаснијих и строжих правила о одговорности функционера, побољшање ефикасности рада Агенције и јачање њене независности. Други разлог је усклађивање с важећим стратешким документима у области борбе против корупције. Циљ новог законског акта је, пре свега, заштита јавног интереса, смањење ризика од корупције и јачање интегритета и одговорности органа јавне власти и јавних функционера.

С друге стране, предложена законска решења узимају у обзир постојеће стање, односно воде рачуна о томе да нови закон буде заиста применљив у садашњим условима.

Нови закон уводи појам „орган јавне власти”, који, у циљу појачане заштите јавног интереса, обухвата шири круг органа и других правних лица у односу на важеће законско решење, док се значење појмова „јавни функционер” и „јавна функција” у потпуности везује за појам „орган јавне власти”.

Новине у односу на важећи закон односе се и на саму дефиницију Агенције за борбу против корупције јер се њене надлежности проширују на заузимање начелних ставова значајних за примену закона. Надлежности Агенције проширују се и на подношење кривичних пријава, захтева за покретање прекршајног поступка и иницијатива за покретање дисциплинског поступка. Такође, Агенцији се даје право да међународну сарадњу не само прати већ и остварује.

Битна новина у односу на вежећи закон односи се на проширење надлежности Агенције на спровођење анализа ризика од корупција у раду органа јавне власти и сачињавање извештаја с препорукама за њихово отклањање, чиме се обезбеђује нови механизам за успостављање и унапређење институционалног интегритета. Новина је и то што ће Одбор одлучивати не само о жалбама на одлуке директора којима се изричу мере већ и о жалбама на остале одлуке директора у складу са законом, као и проширивање његове надлежности на заузимање начелних ставова за примену закона.

Агенција новим актом добија непосредан приступ подацима из регистара који воде Управа за трезор, Агенција за привредне регистре и других које воде органи јавне власти. Та новина допринеће повећању ефикасности Агенције. Нови закон, такође, разграничава појмове сукоба интереса и кумулацију јавних функција, тако што кумулацију јавних функција уређује у посебном делу.

Нови закон из дефиниције сукоба интереса изоставља приватни интерес који „изгледа као да утиче” на поступање функционера у обављању јавне функције, чиме се отклања могућност широког тумачења. Прописан је и рок од пет година у којем Агенција по службеној дужности покреће поступак у којем одлучује о постојању сукоба интереса.

Јасно се прописују ситуације у којима функционер не сме да обавља други посао, без могућности тражења сагласности од Агенције. Предложеним законским решењем се одговорност за поштовање закона у потпуности пребацује на функционера. Новим законом се, такође, забрањује обављање послова саветовања, чиме се отклања постојећа правна празина. Јасно се прописује и забрана обављања функција у правним лицима с учешћем приватног капитала.

Љ. Малешевић

Пријављује се и имовина родитеља и деце

Када је реч о пријављивању имовине и прихода функционера, једна од најбитнијих новина је проширење круга повезаних лица чију имовину и приходе јавни функционер мора да пријави Агенцији. Обавеза подношења извештаја о имовини и приходима проширује се на родитеље, односно усвојитеље, и децу, независно од тога да ли живе с њим у истом породичном домаћинству или не.