„Дневник” сазнаје: Лош имиџ неких агенција свима срозао рејтинг

лиценцира њих и агенције и надзире њихов рад, током године започело је процес лиценцирања, који ће трајати до краја године. Због тога ће се тек видети колико је кандидата испунило услове за добијање детективске лиценце. До августа добило их је 30.

Председник Групације детективских агенција у Привредној комори Србије Драган Триван указао је на недопходност поштовања постојећег Закона о детективној делатности и подзаконских аката, додајући да је неопходно да што пре крене обука и полагање стручног испита да би лиценциране агенције легално обављале своју делатност и избориле се с нелојалном конкуренцијом. На седници те Групације указано је и на мањкавости Закона о детективској делатности, због чега је формирана радна група која треба да припреми предлог за његове измене у делу који се односи на заштиту података о личности.

Чланови Групације сматрају и да је неопходно активније радити на афирмацији и стварању позитивне слике о детективској делатности, као и њеном позиционирању на тржишту, с обзиром на то да су поједине агенције својом непрофесионалношћу и другачијим схватањем делатности, уз слаб рад инспекцијских органа, допринеле њеном лошем рејтингу.

Подсећајући на то да је детективска делатност постојала у Србији још у време Краљевине Југославије, Горан Триван додаје да се и данас детективска делатност мистификује, мада нема места за мистификацију. Закон о детективској делатности у Србији први пут је јединственим актом регулисао ту област.

Да би неко постао приватни детектив, мора да буде држављанин Србије, да има високошколско образовање, а један од услова за добијање детективске лиценце је и да није осуђиван, да није имао проблема са законом, као и да има лекарско уверење да је психофизички способан за обављање детективских послова. Триван истиче да је полагање стручног испита обавезно за све кандидате, а они који немају искуство у полицијским или детективским пословима, пре испита морају да похађају обуку коју организује МУП. Стручни испит се полаже пред комисијом МУП-а, након чега кандидати који га положе добијају лиценцу за обављање детективских послова.

Триван сматра да у Србији озбиљну перспективу имају детективске истраге за велике корпорације и компаније, које све више ангажују управо детективе.

– Велике корпорације махом траже проверу си-вија када неко конкурише за одређено радно место, као и консалтинг о томе како предупредити компанијске крађе и проневере, како заштитити пословну тајну и како очувати безбедност пословања корпорације – објаснио је Триван. – Детективи често ангажују и полиграфисте када су у питању компанијске унутрашње истраге. У раду детектива дискреција се подразумева јер је поверљивост једно од њихових најважнијих начела.

Законом о детективској делатности утврђено је да ту делатност у Србији могу обављати правна лица и предузетници, док детективске послове може обављати детектив уколико има лиценцу за то. Закон уређује и питање поседовања одговарајућег пословног простора за обављање детективске делатности, обезбеђеног од провала и неовлашћеног приступа. Прописано је и да се за чување збирки података и других евиденција мора обезбедити каса или сеф, у складу с прописима о тајности података. 

Љ. Малешевић

Дозвола за ватрено оружје

Закон о детективској делатности прописује услове под којима детективи у Србији могу носити ватрено оружје у смислу заштите личне безбедности, а не у сврху обављања делатности. Процедура за добијање дозволе је слична као и за сваког другог грађанина када је у питању основ за заштиту личне безбедности.