„Дневник” на лицу места препакивања дроге
да је полиција, у ноћи између недеље и понедељка, у том селу надомак Бачке Паланке запленила више од тоне сканка и ухапсила шест особа.
О заплени дроге се у Обровцу причало на сваком кораку.
– Ако сте мислили да је неко од мештана овог села ухапшен у тој акцији, варате се! – каже за наш лист један мештанин. – Ниједан од ухапшених није из села, није ни из наше општине, сви су из Београда.
– Они су ту препакивали дрогу, како сам чуо – додаје други мештанин у разговору с нама. – Где баш по томе да се прочује наше село, како није нека лепа вест… Имали смо ми проблема с том фирмом у чијем се магацину то и десило. Чак смо и петицију писали.
– Ово је сиромашно село, али има земље па смо се окренули пољопривреди – прича нам један од мештана, који се бави пољопривредом. – Уложили смо доста у садњу јагода. Онда је ту отворена фабрика у којој су палили гуме и сав тај гареж и отров нам је загађивао усеве. Зато смо писали петицију да се затвори.
По незваничним сазнањима, фирма за коју се сумња да је у њеном хангару пронађена дрога, регистрована је као оператер за скупљање, складиштење и третман интерног и неопасног отпада, како пише на улазу. На паркингу, неколико аутомобила, камион, багер, цистерна… Испред магацина трагови гума указују на то да се предходне ноћи ту заиста нешто „крупно” дешавало.
Одлазимо у локалну кафану. И тамо главна тема заплена дроге.
– Знали смо да ће нагрнути новинари – дочекују нас тим речима мештани који и нису баш расположени за причу јер сваки има своје виђење читаве ситуације, па да се не замерају.
– Шта кажу, колико дроге, тона? То није тачно, ја вам гарантујем да је било више од тридесет, не наседајте на те ловачке приче – каже један од њих и подиже флашу да наздрави. – Кад би’ вам ја испричао шта знам... ал’ не смем – додаје, испија пиће и напушта кафану.
Невероватном брзином се прочуло да су у њиховом селу „неки” новинари. Људи радознали, на улици нас поздрављају, загледају, гуркају се.
– Ето, и наше село ће се наћи у новинама, куд баш по дроги, ал’ ето, чуло се и за наше село – слеже раменом мештанка Обровца и жури кући јер ваља ручак приставити.
Д. Николић
Фото: С. Шушњевић