„Дневник” истражује: Косово порозно за пролаз бразилске пилетине

После цигарета и дувана, најорганизованији илегални увоз робе је шверц пилећег меса, пре свега  батака.

 

Ветеринари су још раније упозоравали на то да у Србију из Црне Горе и с Космета улазе огромне количине шверцованог меса, које може бити опасно за људску употребу. Полиција готово недељно хапси бар по једну групу шверцера и одузима тоне бразилске говедине и свињетине. Тај илегални бизнис „цвета” у Новом Пазару, Тутину, Рашки, Лепосавићу, Зубином Потоку... Рачуна се да се тим „послом” бави више стотина до хиљаду људи људи „с обе стране”.

Део бразилског меса, тврде упућени, суши се у Лешку, Лепосавићу, Зубином Потоку, Рашки и Новом Пазару и потом се, као „домаћа пршута”, продаје широм Србије. Међу купцима су и неке велике кланице у Србији, али и реномиране трговине.

Веће количине меса се у смрзнутом или сировом стању превозе од Луке Бар до неког магацина у Приштини. У највећи косовски град стижу копненим путем, или чак и авионом, а затим се илегално транспортују широм Србије. Осим свињетине и говедине, кријумчари се и пилетина из Канаде и Америке.

За прелаз на ужу територију Србије обично се користе алтернативни правци преко планине Рогозне и језера Газиводе које је, упркос сталном присуству полиције, тешко „покрити” јер шверцери имају војне камионе, чамце, yипове и друга теренска возила. Њима лако заобиђу полицијске пунктове.

Шверцери меса имају и своје упориште у неким државним органима. Тако је у Рашки својевремено због сарадње са шверцерима ухапшено 20 полицајаца, а због тога затвор је „заглавило” и неколико цариника.

Бразилско и аргентинско месо, по до сада утврђеним маршрутама, бродом стиже у црногорску луку Бар, одакле се у Србију пребацује директно или преко Косова и Метохије. Долази и авионом на аеродром у Приштини.

– Месо је одличног квалитета, све сама печеница, али нема потребне папире и декларације – рекао је један од шверцера који је, по сопственом признању, до сада преко границе прокријумчарио бар 50 тона. – Нисам чуо да је некоме нешто фалило, а користи се на готово свим свадбама и другим весељима. Проблем је што често иде из „руке у руку”, а дешава се, посебно лети, да се више пута одмрзава и замрзава, што једино може изазвати проблеме.

Месо које се заплени или одстрани из промета, по речима инспектора, одмах се шаље у неку од пет кафилерија у земљи, у којима се уништава. Инспекторима није битно да ли месо стиже из Канаде, Аргентине или неке друге земље, ако нема обавезне основне пратеће податке, не може се пустити у даљу продају.

Иначе, у заједничким акцијама Ветеринарске управе и полиције, пресечени су многи канали шверца меса, и то приликом транспорта.

Због заплена сумњивог меса, у више наврата реаговала је и бразилска амбасада у Београду. Тврде да је бразилско месо одличног квалитета и да медији у Србији неотребно праве хајку против тог производа. Из амбасаде тврде да шверца вероватно не би ни било када би Србија, попут других земаља у свету, дозволила увоз меса из Јужне Америке.

На неколико тачака порозне границе с Косметом, по проценама надлежних, прође између четири и осам тона пилећих батака. Део се шверцује теретним возилима, а ако се рачуна и ситан шверц аутобуским линијама, којих је педесетак дневно, онда с Космета на наше подручје стигне и до петнаест тона пилећег меса, открива упућени извор.

Батаци се допремају с Косова у Бујановац или приградска насеља. Одатле се роба даље дистрибуира широм Србије. То се дешава свакодневно. Проблем је што роба из дистрибутивних центара у Бујановцу креће ка другим српским градовима у веома лошем стању. Она се током транспорта с Космета и складиштења у Бујановцу више пута одмрзава, тако да одатле углавном одлази у неисправном бактериолошком стању, предочавају упућени.

Шверц је масовнији откад је врло активан извоз нашег меса у Русију. У те контингенте разни продавци покушавају да увуку и месо с неких других простора чији су исправност и порекло врло сумњиви, што представља велики испит за Ветеринарску инспекцију.

Месо на Косово стиже углавном преко лука у Црној Гори, одакле се довози без било каквих царинских декларација. Дубоко је замрзнуто и пакује се у кутије од по пет килограма. Шверцери га одатле малим комбијима превозе даље, слободно пролазе кроз села између Србије и Космета, на местима где нема царине и добијају по 200 евра за туру.

М. Бозокин