„Ћелије” главне полуге у шверцу илегалаца

„Организоване криминалне групе које делују у Србији нису хијерархијски организоване већ функционишу по принципу „ћелија“ које међусобно сарађују са честом променом чланова и њихових улога. Одабир или регрутовање чланова зависи од њиховог познавања „улоге“ дуж руте кријумчарених лица (водичи, возачи и слично) или места одакле ирегуларни мигранти полазе ка крајњој дестинацији. Организатори и чланови криминалних група углавном су с подручја Србије и претежно су српске националности”, наводи се у недавно објављеној студији МУП-а Србије „Процена претње од тешког и организованог криминала”,

Србија се с таласом секундарне транзитне ирегуларне миграције с територије Грчке суочава од 2009. године, када је Мађарска потписала Шенгенски споразум, услед чега је српско-мађарска граница постала привлачна за ирегуларне мигранте, као прва улазна тачка на територију ЕУ, после које мигранти не подлежу граничној контроли. Иако је број спречених илегалних прелазака државне границе за првих десет месеци 2015. године готово четири пута већи него у 2014, реалну слику ситуације пружа број изражених намера за тражење азила.



Од 1. јануара. до 31. октобра 2015. године у Србији је откривено укупно 358.885 ирегуларних миграната, што је преко 15 пута више у односу на целу 2014. годину. Највећи број откривених су држављани Сирије (40 одсто) и Авганистана (35 одсто).

Транзитни мигранти и даље најчешће прелазе зелену границу пешке, углавном у групама, било у сопственој организацији или уз помоћ кријумчара. Они који не користе услуге кријумчара, при преласку граница употребљавају ГПС уређаје и мапе за усмеравање, а прате и железничку пругу у пограничним областима јер то носи мањи ризик од откривања него кретање друмом.



Од 1. јануара до 1. новембра  2015. године у Републици Србији су поднете 722 кривичне пријаве против 1.058 лица због извршеног кривичног дела недозвољеног преласка државне границе и кријумчарења људи. У тим случајевима спречено је кријумчарење укупно 7.610 лица. Кривичним пријавама су најчешће обухваћени држављани Србије (92 одсто) и држављани Бугарске који су пружали услуге транспорта ирегуларним мигрантима.



У кријумчарење миграната укључене су и организоване криминалне групе. Предочава се да је од 2013. до 2015. године процесуирано више тих група и тиме обухваћено више десетина њихових чланова. Већина тих група функционише на међународном нивоу, ослањајући се на контакте у државама порекла ирегуларних миграната и на контакте у дијаспори, у државама транзита и дестинације. Организоване криминалне групе пружају различите услуге ирегуларним мигрантима, омогућавајући им улазак на територију ЕУ, секундарно кретање унутар ЕУ и легализовање боравка у државама чланицама ЕУ.



Кријумчарење миграната спроводи се како организовањем транспорта и смештаја, тако и обезбеђивањем фалсификоване документације (украдене туђе путне исправе, фалсификоване путне исправе, фалсификована документација за добијање личних докумената и/или виза).

Уочена је појава да поједини тражиоци азила преузимају улогу организатора криминалних група, проналазећи у прихватним центрима лица заинтересована за илегално пребацивање на територију земаља ЕУ. Као отежавајућу околност приликом откривања деловања организатора и чланова таквих ОКГ, МУП Србије истиче чињеницу да они за међусобну комуникацију користе језике (урду и пашту) за које не постоје преводиоци.



Основне карактеристике организованих криминалних група које се баве кријумчарењем људи јесу вешто изигравање позитивноправне регулативе у тој области, коришћење најсавременијих средстава комуникације, корупција и изузетно висок степен прилагодљивости полицијским активностима и изменама законодавства.

Прикривеност деловања тих група произлази из чињенице да не ступају у непосредан контакт с кријумчареним лицима. Њихови припадници дају ирегуларним мигрантима инструкције путем савремених начина комуникације, користе средства јавног превоза или такси возила, не изнајмљују објекте за смештај већ користе хотеле и центре за смештај тражилаца азила, док као водиче преко границе ангажују локално становништво. Висок ризик од те криминалне активности произлази из тешкоћа утврђивања и доказивања организованости ирегуларне миграције.



У циљу ефикасније и сигурније комуникације, чланови организованих и криминалних група користе савремене системе комуникација, и то не само мобилну телефонију већ и различите апликације које се користе путем интернета („Скајп”, „Вибер”...).



М. Бозокин

Претња од прикривених терориста

МУП Србије упозорава на то да немогућност поузданог утврђивања идентитета и националности миграната може угрозити унутрашњу безбедност сваке државе кроз коју мигранти пролазе, посебно имајући у виду дешавања у државама порекла и активности радикалних верских и терористичких група. Стога постоји ризик да припадници терористичких и радикалних организација користе руте ирегуларних миграната и представљају се као мигранти.



Изражена претња од кретања терориста произлази и из чињенице да је конфликт у Сирији привукао и идеалистички настројену и радикализовану омладину из Западне Европе и других делова света. Та лица, која одлазе у Сирију да би се укључила у оружани конфликт, користе Турску као земљу за улазак и излазак и крећу се рутама ирегуларних миграната, инфлитрирајући се међу њих.