Због хемије и ђубрива сетва петину скупља

По анализама аграрног аналитичара Војислава Станковића, имајући у виду актуелне цене, трошкови сетве овог пролећа већи су 20 одсто од лањских.

– Процене су да ће за хектар кукуруза бити потребно 480 евра, за  сунцокрет 430, соју 440, а за шећерну репу 470 евра – каже тај стручњак. – Планови сетве ће бити реализовани зависно од потреба тржишта, домаћег и страног, али и кретања цена.

Он указује на то да се, нарочито у овако тешкој ситуацији, најбоље показује да је крајње време за модернизацију и престуктурирање производње. Другим речима, требало би површине под житом заменити профитабилнијим културама.

– Основни правци производног преструктуирања требало би да иду ка  смањењу површина под житом и расту оних под индустријским, сточним и крмним биљем, јагодичастим воћем, уз истовремено повећање и стабилизацију просечних приноса. Нарочито се мора водити рачуна о интензификацији сточарства, повећању његовог удела у вредности укупне пољопривредне производње – наглашава Станковић.

Иначе, почетак пролећне сетве зависиће од актуелне температуре земљишта. Метеоролози с много оптимизма указују на то да сетва може кренути већ средином марта, а предвиђања су да ће температура у ораничном слоју земље износити потребних осам степени. Кукуруз би, наглашава саговорник, требало засејати на 1,1 милион хектара, сунцокрет и соју на по 180.000, шећерну репу на 60.000 хектара, дуван на 6.000, поврће на 250.000, а крмно биље на 240.000 хектара. Укупно, овог пролећа би требало да посејемо 2.016.000 хектара.

Када је о промени сетвене структуре реч, Станковић подсећа на то да су креатори пољопривредне политике директним подстицајима, односно субвенцијама, значајније допринели расту сетвених површина под индустријским биљем.

– Остварен је раст сетвених површина од 25 одсто у односу на просек 1996–2000. године, с повећаним уделом у укупним ораничним површинама на око 20 одсто – наводи он, додајући да је последњих година остварен раст сетвених површина под сунцокретом од 17 одсто у односу на просечне сетвене површине из поменутог периода. При том, просечни приноси износе од две до 2,2 тоне, што је око 0,8 тона изнад европског просека.

Последњих година сетвене површине под сојом износиле су око 180.000 хектара, што је 45 одсто више од оних из периода 1996–2000. године. Просечан принос соје код нас износи од две до 2,4 тоне по хектару, а наши приноси су око 0,2 тона већи од европских.

Захваљујући преференцијалним погодностима које Србија има у извозу шећера на тржиште ЕУ, последњих година остварен је и раст површина под шећерном репом од око 12 одсто у односу на оне из периода 1996–2000. године, док производња дувана и површине под том биљком губе значај који су некад имале па се тренутно дуван гаји на око 5.000 до 6.000 хектара, а то је 15 одсто мање у односу на просек из 1996–2000. године.

С. Глушчевић